Колико често звијезде падалице "слијећу" на Земљу

Стијене из свемира које слете на Земљу познате су као метеорити. Огромни удари, попут оног који је вјероватно окончао владавину диносауруса прије око 66 милиона година, изазван астероидом или кометом пречника око 10 километара, изузетно су ријетки. Већина стијена које падају на Земљу су веома ситне, а релативно мали број њих преживи свој ватрени пад кроз Земљину атмосферу.

По процјенама научника мање од 10.000 метеорита судари са земљином копненом или воденом пвршином, што је незнатан број у поређењу са Мјесецом, који нема атмосферу и кога  погађају свемирске стијене различитих величина: око 11 до 1.100 тона на дневном нивоу, а то је око 33.000 судара свемирских стијена величине пингпонг лоптице на годишњем нивоу.

Свемирске стијене које обично завршавају као метеорити познате су као метеороиди - мали астероиди или најмањи чланови Сунчевог система. Величина им је од једног метра до зрна прашине према Америчком метеорском друштву.

"Метеороиди су углавном фрагменти астероида или комета. Међутим, неки од њих могу бити остаци однешени са планета или мјесеца. На примјер, постоји више од 300 познатих метеорита који су настали као дијелови Марса", наводи Метеоролошко друштво.

Метеороиди пролазе кроз Земљину атмосферу, сагоријевају од ваздушног трења и стварају свијетлосне траке на небу. Те ватрене стијене које падају називају се метеори. Веома свијетао метеор је познат као ватрена лопта. Хиљаде ватрених лопти букте небом на Земљи сваког дана, али већина њих је изнад океана и ненасељених региона, а већина је маскиран дневним свјетлом.

Већина откривених метеора на Земљи долази из метеорских киша повезаних са прашином коју ослобађају комете. Метеорске кише не производе метеорите, јер су метеорити у таквим кишама крхки да би преживјели пад на земљу", рекао је Гонзало Танкреди, астроном са Универзитета Републике у Монтевидеу, Уругвај.

Да би процијенио колико метеорита успешно погоди Земљу сваке године, Танкреди је анализирао податке Метеоритског друштва. Од 2007. до 2018. године, било је 95 извјештаја о паду метеорита на Земљу.

Немогуће је са сигурношћу знати колико метеорита падне у океан и потоне на дно неоткривено. Међутим, 29 одсто Земљине површине је покривено копном. Урбана подручја, у којима живи око 55 одсто људи, покривају око 0,44 одсто земљишта, навео је Танкреди.

"Све у свему, он је процијенио да вјероватно постоји око 6.100 пада метеорита годишње на цијелу Земљу и око 1.800 на копно", рекао је Танкреди.

Такође је навео да се очекује да  свемирске стијене широке 10 метара уђу у Земљину атмосферу сваких шест до 10 година. Стијена која је довољно велика да изазове експлозију попут оне у Тунгуској области у Русији 1908.године, догађа се сваких 500 година.

Процјењује се да ће се велики космички удар од стијене ширине око један километар дешавати сваких 300.000 до 500.000 година, док би се судар попут оног који је окончао период креде и уништио диносаурусе могао догодити једном у 100 до 200 милиона године, преноси РТС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.