Како је хомо сапиенс добио битку и надживио неандерталца

Резултати петогодишње студије, који ће бити откривени ове недјеље, показаће да је модерни човјек ходао планетом много прије него што се вјеровало а да су неандерталци изумрли раније него што се процијењивало.

- Највећи проблем у разумијевању онога што се десило када су модерни људи дошли у Европу тиче се управо датума нашег доласка – каже проф. Крис Стринџер из Природњачког музеја у Лондону. – Некада се мислило да смо се појавили у Европи прије око 35.000 година и да смо коегзистирали са неандерталцима хиљадама година послије тога. Они су боравили у одвојеним срединама све док нису изумрли прије 28.000 година. Тако се вјеровало – каже Стринџер.

Другим ријечима, модерни људи су извршили дуго и постепено преузимање територије – ову идеју ће стручњаци највјероватније побити на тродневној конференцији у Британском музеју у Лондону под називом „Када је Европа била прекривена ледом и пепелом".

- Ранија истраживања која су наводила да су неандерталци постојали прије 40.000 година су била погрешна. То је клучни проналазак о коме ћемо дискутовати на конференцији – открива проф. Стринџер.

Шта је искоренило ненадерталце? С обзиром на брзину којом су нестали са лица Земље након ширења модерних људи из Африке у Европу, хомо сапиенс је играо кључну улогу у њиховом изумирању. То не значи да смо их јурили и убијали – што је мало вјероватан сценарио с обзирома на мишићну грађу неандерталаца, али можда смо били успјешнији у сналажењу и прилагођавању.

Двоје научника са Оксфордског универзитета упоредили су недавно лобање 32 хомо сапиенса и 13 неандерталаца и открили да су очне дупље неандерталца биле знатно веће. Крупније очи су биле апдаптација на дуге и тамне европске ноћи и зиме и захтјевале су веће области за визуелно процјесуирање у лобањи.

За разлику од њих, модерни људи из сунчане Африке нису имали потребу за том адаптацијом и развили су предњи мозак који је повезан за обрађивање информација највишег нивоа.

– Неандерталци су највећи дио мозга користили за визуелну и тјелесну контролу, док је мањи дио обављао функције као што је друштвено умрежавање – каже научник Ајлунд Пирс за BBC.

- Мозак неандерталца је био исте величине као и савременог човjека, али је овај први имао вeће тијело па је више можданих ћелија било ангажовану на контролисању тог тијела, а додатни дјелови кортекса коришћени су за појачан вид. То значи да су они имали мање мождане снаге за друге ствари од хомо сапиенса - објашњава проф. Стринџер.

Мала је мистерија на који начин су људи користили ту додатну мождану снагу, иако већина научника сматра да су одржавали сложене и широке друштвене везе. На примјер, директна посљедица би била способност да се изражавају сложеним језиком.

Повезаност различитих кланова била је знатна предност у тадашњој Европи која је улазила у још једно ледено доба. Групе су се међусобно помагале. Неандерталци нису имали ту врсту подршке. Они су се кретали у пречнику широком око 50 километара, док су савремени људи вршили операције и до 320 км удаљене од базе.

И културни живот играо је све важнију улогу. Истраживање Тање Смит с Харварда открило је да је дјетињство савремених људи трајало дуже од неандерталског. Проучавањем зуба код дјеце, она је открила да су зуби неандерталаца расли брже од зуба савременог човјека. Раст зуба повезан је са укупним развојем и показује да су неандерталци имали ограничену могућност да уче од родитеља и чланова клана.

- Помакли смо се од примитивног начина 'живи брзо и умри млад' до стратегије 'живи лагано и умри стар' која је помогла хомо сапиенсу да постане један од најуспјешњих организама на планети – казала је Смитова.

Неандерталци и хомо сапиенс коегзистирали су око 5000 година

Европом су некад владали неандерталци, али они су нестали појавом савременог човјека. Према новом истраживању, хомо сапиенс се појавио на Земљи прије 45.000 година.
Користећи датирање помоћу угљеника, научници су открили да прије 39.000 година неандерталцима није било „ни трага ни гласа" – 10.000 година раније него што се до сада сматрало.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.