Близанци откривају тајне свемира

Скот би требало да постане први амерички астронаут који ће 12 мјесеци да проведе у васиони, а брат ће са Земље упоредо да учествује у експерименту.

Упоређивањем њихових података, NASA ће утврдити промјене које толико дуги боравак у свемиру оставља на човјека и открити да ли смо генетски спремни за међупланетарна путовања. Марк је бивши астронаут који је четири пута ишао у васиону и у међувремену дао отказ у NASA, а сада ради као консултант. Његовом брату, Скоту друштво током ове мисије правиће руски колега Михаил Корнијенко.

Осим тога, њима ће се на Међународној свемирској станици придруживати и ротирајућа екипа од 13 чланова посаде, који ће ту боравити од десет дана до шест мјесеци.

Они ће изводити експерименте и спремати терен за доласке првих приватних свемирских летјелица, које се очекују већ почетком 2017. Због експеримента Скот ће годину бити одвојен не само од брата, већ и од кћерки Саманте (20) и Шарлоте (11), као и дугогодишње дјевојке Амико Кодерер, која такође ради у NASA.

Америчка свемирска агенција је 5. децембра направила велики корак ка мисији на Марс успјешним тестом свемирске летјелице "Ориом", иако без посаде, која би за неколико деценија људе требало да води на дуга путовања.

- Постоји поприлично података о људском тијелу током шест мјесеци у орбити. Међутим, питање је да ли ћемо на томе остати или се ствари мијењају када протекне година - пита се програмски менаџер Међународне свемирске станице Мајк Сафредини.

Зато је за NASA битно да има особу коју би тестирала током дужег периода, а у исто вријеме некога и на Земљи са истим генима и сличним темпераментом. Браћа Кели им омогућују баш то.

- Студија близанаца није нам била у плану када смо први пут бирали посаду за мисију. Та нам се идеја појавила касније - наводи Сафредини.

Амерички магазин "Тајм" пише да ће Скотова мисија бити права авантура, али да му ни Марк ни било ко други не би позавидели на неким њеним детаљима.

Међународна свемирска станица је пространа, јер је с дугачка 109 метара што је мало више него стадион за амерички фудбал.

Ипак, 14 модула у којима астронаути живе и раде само су дио тог простора и заједно имају површину четворособног стана.

Кели треба да се буди у пола седам ујутру по Гриничу, али признаје да током мисија увијек продужи спавање за још пола сата. Када се извуче из вреће за спавање, његов дан обично траје по шеми 30/40/30 коју ће имати и током нове мисије.

Првих 30 одсто времена ићи ће му на научне експерименте, 40 одсто на тјелесне вјежбе, а преосталих 30 на оправке. То није чудно пошто се тамо налази 52 компјутера који струју добијају од соларних плоча и све мора да функционише да би они имали стално напајање. (Агенције)++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.