Здравко Мамић ексклузивно за “Глас Српске”: Збогом фудбалу!

Дојучерашњи алфа и омега загребачког Динама и како за себе воли да каже, творац модерног хрватског фудбала, дигао је руке. Нема више ни снаге, ни жеље да се бори. У ексклузивном интервјуу за “Глас Српске” поручује да ни на кога није љут, да све опрашта и да не жели више да води било какве ратове. Признаје да му је смрт Мирослава Ћире Блажевића била знак поред пута да успори и да се посвети себи. Иако је још у млађим категоријама био играч Динама, ни приближно успјешан као функционер, у клуб се на велика врата вратио крајем марта 1993. године, премда је и прије тога на разне начине био близак клубу из максимирске шуме. Створио је сталног учесника групних фаза европских купова, а “трејдмарк” су му били трансфери. Продавао је играче, правио невјероватне трансфере, до лудила доводио најтврђе преговараче свог времена. Знао је колико пута треба рећи не, да би дошао до цифре коју жели. Исто тако, под утицајем субјективних и објективних околности (читај - судског поступка) истиче да је ово право вријеме за повлачење у миран живот, колико год то невјероватно звучало када то каже некадашњи “максимирски шериф”.

- Путем овог интервјуа се опраштам од Динама и хрватског фудбала. Да није било смрти Ћире Блажевића, већ бих одржао конференцију за новинаре и опростио се званично. У емотивном смислу никад нећу одустати од Динама, то је мој живот, али што се тиче мог рада и учествовања у било каквом управљању, то је апсолутна прошлост. Може се тако рећи. Динамо је у смислу било каквог мог рада и ангажмана - прошлост. Више се нећу бавити, не Динамом, већ фудбалом уопште. Бићу само један обичан навијач. У јесени сам живота. Највише ме у животу потресла Ћирина смрт. Иако ми је и отац умро, али мислим да ми је у овом времену оставило највећи печат. Неке ствари које до сада нисам добро разумио, након Ћирине смрти мислим да сам их схватио и мој опроштај од фудбала је коначан - поручио је Мамић.

ГЛАС: Видно Вас је потресла смрт Ћире Блажевића. Недавно је преминуо и Синиша Михајловић.

МАМИЋ: Ћиру сам упознао 1981. године када је био тренер Ријеке прије преласка у Динамо. Годину касније дошао је у Загреб. Толико тога је речено и написано о тој 1982. години, када је донио дуго чекану титулу првака Југославије у “Максимир”. Био ми је и кум на вјенчању и од тада смо 40 и нешто година били повезани на различите начине. Такође, Синишина смрт ме је изненадила, да тако кажем. Увијек се питам како се то дешава. Имам осјећај да сваки дан се опраштам не са једним човјеком, него са више људи. Ради се о томе да смо стари, ја конкретно. Живио сам у вријеме тих великих људи Ћире, Михе, ето недавно нас је напустио и Миодраг Јешић, па прије тога плејада хрватских тренера, Златко Крањчар, Шпацо Поклеповић, Томислав Ивић...Ти сви људи су били дио наших живота и мислим да је то питање генерације, не нека пошаст. Ријетко се јављају нови нараштаји таквих људи. Рекао бих да су данас на сцени инстант-производи, инстант-људи, инстант-тренери. Мислим да се никад више неће појавити овакви гиганти који су на такав начин толико дуго трајали. Недостајаће њихова харизма.

ГЛАС: Како видите Динамо без Вас? Сигурно је да остаје велика празнина.

МАМИЋ: Биће шта ће бити, живот иде даље. Нема незамјењивих. Наравно да сам још могао пуно, без обзира на то што је моја ситуација специфична, пет година сам већ у БиХ, пуно сам могао помоћи и Динаму и хрватском фудбалу из ове позиције. Видим да људи које сам створио мисле да могу боље радити посао него што сам ја, да ме не требају, зашто бих се гурао, немам никакве љутње, не осјећам се ни изданим, ни проданим, међутим, не желим више учествовати у било каквом процесу у Динаму и хрватском фудбалу.

ГЛАС: Значи не занима Вас ни исход предстојеће Скупштине клуба заказане за март.

МАМИЋ: У смислу мог ангажмана не. У смислу човјека који воли Динамо и који би желио да настави путем којим смо радили моја екипа и ја, исто ме не занима.

десет највећих продаја Здравка Мамића

1. Марко Пјаца ---------> Јувентус  €29.40м

2. Дани Олмо -----------> РБ Лајпциг €29.00м

3. Лука Модрић ---------> Тотенхем €22.50м

4. Јошко Гвардиол -----> РБ Лајпциг €18.80м

5. Филип Бенковић ----> Лестер €14.50м

6. Марко Рог -------------> Наполи €13.50м

7. Едуардо ----------------> Арсенал ФЦ €13.50м

8. Ведран Ћорлука -----> Манчестер сити €13.00м

9. Ловро Мајер -----------> Рен €12.00м

10. Матео Ковачић -----> Интер €11.00м

       Дарио Шимић -------> Интер €11.00м

ГЛАС: Докле се дошло са судским процесом који се води у Хрватској против Вас?

МАМИЋ: У Хрватској ми и даље суде. Међутим, нисам оптерећен. Нећу се сигурно враћати у Хрватску. Чекам исход моје тужбе у Стразбуру. Мислим да ће бити усвојена ове године, да добијем моралну сатисфакцију. Биће шта Бог да, не замарам се с тим.

ГЛАС: Какви су Вам даљи планови, остали бисте живјети у БиХ, без обзира на исход суђења у Хрватској?

МАМИЋ: План је да до краја живота живим у БиХ и да живим што квалитетније. Фудбал ме апсолутно више не занима. Какав год био судски или било који други исход остајем живјети у БиХ.

Браћа Поповић

ГЛАС: Да ли је истина да сте у Бањалуци гледали браћу близанце 16-годишњаке Алексу и Сергеја Поповића из Жељезничар Спорт тима?

МАМИЋ: Иако излазим, односно изашао сам из тог посла, често ме питају за мишљење о неким играчима. Онда сам замолио неке људе, укључујући и мог брата Зорана да погледа пар утакмица браће Поповић. Регистровао је њихов таленат. Они су сигурно момци за нешто више. Мислим да би морали ићи у пуно већи клуб, да се с њима још квалитетније ради, да би остварили свој потенцијал и преточили то у озбиљну каријеру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.