Саша Стефановић, српски кошаркаш родом из САД, за “Глас Српске”: Србија ми је у крви, хоћу да играм за “орлове”

Милан Зубовић
Саша Стефановић, српски кошаркаш родом из САД, за “Глас Српске”: Србија ми је у крви, хоћу да играм за “орлове”

Када је селектор Србије Светислав Пешић најавио посјету српским кошаркашима широм САД, међу неколико добро познатих имена нашло се и оно Саше Стефановића који има велику жељу да једног дана обуче дрес “орлова”.

Мало ко зна за момка са Универзитета Пардју, рођеног у нама далекој Америци, гдје је његов прадјед Бранко стигао након Другог свјетског рата и радио у челичани у граду Гери. Савезна држава Индијана годинама је дом Стефановића, а Саша је рођен 1998. године у Краун Поинту, недалеко од Чикага. Кошаркашке гене наслиједио је од оца Љубише или Луа како га зову у САД, а старији љубитељи игре под обручевима сјетиће се да је он био члан Црвене звезде средином 80-их година прошлог вијека. Саша одлучно корача његовим стопама и средњу школу Краун поинт завршио је као најбољи стријелац у историји са 1.385 поена. То га је препоручило неколицини универзитета, а стипендију су му нудили Лојола-Чикаго, Сјеверна Ајова, Валпараисо, Евансвил, ДеПол и Ксавијер. На наговор тренера Мета Пеинтера одлучио се за Пардју гдје није имао стипендију па током прве године студирања није играо кошарку, а тек је на другој академској години постао члан екипе.

У интервју за “Глас Српске” открио је детаље из личног живота као и планове за будућност.

ГЛАС: Какви су Ваши планови након завршетка школовања?

СТЕФАНОВИЋ: Планирам да потпишем уговор са агенцијом која ће заступати моје интересе и наставити да напредујем у професионалној каријери. Надам се да ће наступити у неколико НБА кампова као љетној НБА лиги.

ГЛАС: Да ли ћете се пријавити за драфт ове године?

СТЕФАНОВИЋ: Да. То ми је план за сада. Од малих ногу желим да играм у НБА. Уколико се не изборим за уговор највјероватније ћу играти у Европи.

ГЛАС: Да ли имате жељу да играте за неки клуб у Европи?

СТЕФАНОВИЋ: Нисам наклоњен ниједном тиму посебно. Посједујем држављанство Србије тако да је неки клуб од тамо увијек опција. Циљ ми је да заиграм у Евролиги уколико дође до тога и појави се неки клуб који жели да ме ангажује.

ГЛАС: Током 2017. године наступали сте за универзитетску репрезентацију САД на Играма у Тајпеју и побиједили Србију у полуфиналу. Какав је осјећај био играти против земљака?

СТЕФАНОВИЋ: Било је сјајно искуство играти против Србије тада. Имао сам неколико добрих пријатеља у српском тиму који су тада играли тако да је било забавно играти и такмичити се против њих. Добијање шансе да играм на Универзитетским играма било је једно од највећих догађаја на којем сам имао прилику да учествујем.

ГЛАС: Који Вам клуб најдражи у Србији?

СТЕФАНОВИЋ: Мој отац је играо за Црвену звезду и одувијек сам њен навијач. Међутим, тренер Жељко Обрадовић један је од највећих кошаркашких тренера свих времена у свијету тако да такође уживам гледати како игра Партизан. Заиста уживам у ривалству ова два клуба.

ГЛАС: Селектор Србије Светислав Пешић истакао је да ће разговарати са кандидатима за национални тим. Да ли сте разговарали са њим или са директором репрезентације Драганом Тарлаћем?

СТЕФАНОВИЋ: Мој отац је имао контакт са Пешићем у вези са мојим евентуалним наступом за репрезентацију у будућности. Био сам дио тренинг кампа У20 селекције током 2018. године, али сам због породичних обавеза морао да се вратим у САД. Волио бих да разговарам са обојицом.

ГЛАС: Да ли желите играти за Србију?

СТЕФАНОВИЋ: Да, наравно. Иако сам одрастао у Америци, гледао сам утакмице Србије на Свјетском првенству и Олимпијским играма те навијао да освоје злато. Јасно је да, иако нисам рођен у Србији, да је она у мојој крви и ако могу помоћи репрезентацији да освоји злато на било ком такмичењу то би било једно од највећих достигнућа и мом животу.

ГЛАС: Рођени сте у САД. Колико пута сте били у Србији?

СТЕФАНОВИЋ: Само једном у животу и то током тренинг кампа. Волио бих да могу чешће долазити, али ми се распоред кошаркашких догађаја поклапа са одмором. Надам се да ћу наредних година стићи да обиђем родбину.

ГЛАС: Да ли сте у контакту са осталим српским играчима из НЦАА лиге или НБА лиге?

СТЕФАНОВИЋ: Јесам са неколико њих. Са појединима сам остао у контакту након тренинг кампа Србије 2018. године док сам неке упознао у НЦАА лиги попут Уроша Плавшића, Филипа Петрушева, Филипа Ребраче...

ГЛАС: Ко је Ваш омиљени српски кошаркаш и тренер?

СТЕФАНОВИЋ: Неки од мојих омиљених кошаркаша су Предраг Стојаковић, Владе Дивац, Никола Јокић, Дејан Бодирога и Милош Теодосић. Ипак, Пеђа је одувијек мој омиљени играч. Гледао сам Сакраменто и покушавао да играм као он. Омиљени тренер ми је Александар Ђорђевић који ме је посјетио на Универзитету и гледао мој тренинг док је још био селектор Србије.

Савјети

ГЛАС: Ваш отац био је врстан кошаркаш. Какав савјет Вам је дао?

СТЕФАНОВИЋ: Увијек ми је говорио да вјерујем у то што радим, да имам самопоуздања, да јако тренирам да бих достигао ниво на којем желим бити. Имао је највећи утицај у мом животу и највеће захвале за досадашњи успјех дугујем њему и мојој мајци.

Отац играо у Звезди

Сашин отац Љубиша рођен је у Алексинцу и са седам година стигао је у САД гдје је био 97. пик на НБА драфту 1985. године када су га изабрали Сијетл Суперсоникси као члана Илиноис Стејта којем је 1984. поенима у посљедњим секундама донио прву побједу на завршници НЦАА лиге. Тако је постао први српски кошаркаш који је драфтован, али није забиљежио наступ у најјачој лиги свијета иако је три мјесеца током љета тренирао са екипом. Играо је на позицији крила, а члан Црвене звезде био је током сезоне 1985/86 када су црвено-бијели дрес још носили Предраг Богосављев, Мирко Милићевић, Небојша Илић, Зоран Сретеновић, Стеван Караџић... Тренер је био Ранко Жеравица којем је помагао Божидар Маљковић. Жеравица га је примијетио још у САД када је био на турнеји, а управо га је он довео у Београд из Шпаније. Потом је наступао за клубове из Француске, Швајцарске и Италије након чега се отиснуо у пословне воде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана