Предраг Крунић, тренер Автодора из Саратова, за “Глас Српске”: Фочак осваја руска пространства

Искусни стручњак родом из Фоче био је помало затечен понудом, али није много размишљао па је клупу Телеком Бона замијенио Автодоровом. У интервју за “Глас Српске” нагласио је да су позитивна прва искуства у Русији, јер је ријеч о клубу са богатом историјом док је скоро милионски град посебна прича, а и у њему се види раскош руске културе.

- Стигао сам прије мјесец и доста сам задовољан за почетак. Све је ишло брзо, управа је промијенила тренера Пашутина па сам стигао умјесто њега када је тим имао скор 2-5, а након доласка имамо 2-2, иако смо играли са клубовима много јачим од нас Локомотив Кубањ, Нижњи Новгород, Зенит и Уникс - изјавио је Крунић.

Ангажман у Русији Крунићу је први у тој држави, јер је поред Њемачке једну сезону провео у Пољској. Имао је спреман одговор на питање шта га је привукло у избору нове средине.

- Искрено, привукло ме занимљиво тржиште. Доста година сам био у Њемачкој и понуда је стигла помало изненада и допала ми се. Лига је врло интересантна, доноси ми ново искуство и мало је другачије у односу на оно што сам радио. Лига је јака, али ми недостају европске утакмице, које је клуб играо прошле сезоне - изјавио је Крунић.

У огромној земљи попут Русије путовања одузимају доста времена за тренинг, што прави највећи проблем тренерима, али није једини који се појављује.

- Нама утакмица траје три дана. Ево и како. Играли смо са Униксом у Казању па смо у петак кренули на пут, да бисмо у суботу одиграли сусрет. Пошто није било лета одмах навече, морали смо да преспавамо па у недјељу ујутро кренемо назад, док смо навече истог дана стигли кућама. Први тренинг је у понедјељак и нетренирање је велики проблем, док путовања одузимају доста енергије. Ипак, то је доста добро ријешено и не осјети се, јер не играмо неко европско такмичење што било страховито тешко. То би онда била далеко дужа путовања и требао би нам много шири ростер да то издржимо. На примјер путовања на меч ВТБ лиге против Астане у Казахстану или Јенисеју у Краснојарску су нешто посебно. Летимо сатима и онда морамо да се привикнемо на временску разлику, што је још један фактор о којем морамо мислити - истакао је Крунић.

Иако је кратко вријеме у Русији, добро познаје остале клубове па их је могао упоредити са онима из Њемачке.

- Концентрација квалитета налази се у четири најбоља клуба, ЦСКА, Химкију, Зениту и Локомотиву Кубањ. То су клубови са екстремно великим буџетима, што је битна разлика у односу на Њемачку. Када је ВТБ лига у питању, екипа може да има шест странаца плус шест домаћих па најбољи руски кошаркаши такође играју у најбогатијим тимовима. То значи да остали клубови морају да раде са младим играчима и стварају их из властитог погона, али ту не могу да парирају оним најбољим, јер чим неко искочи најбогатији га купи док је генерално дефицит са домаћим играчима. Један од мојих задатака је да у први тим уведем што више младих, а тренутно имамо тројицу који играју за У19 репрезентацију Русије, односно да добију значајну минутажу на мечевима. Таква ствар није у Њемачкој, гдје има много домаћих играча који могу да допринесу играма своје екипе - нагласио је Крунић.

Почетак тренерске каријере

Иако се двадесетак година бави тренерским послом није превише познат широј спортској јавности, мада је иза себе има одличне резултате.

- Моји тренерски почеци у вези су са Земуном, гдје сам био играч од 1994. до 1998, мада сам једно вријеме био играч и тренер екипе. Студирао само ДИФ и природни процес био је да будем тренер па сам 1998. отишао у Њемачку, гдје је Бон био моја прва инострана станица и ту сам кренуо да радим. Генерално сам био везан за кондиционог тренера Миливоја Каралејића и он ми је на неки начин одредио даљу каријеру, док сам касније само пратио кошаркашке трендове - рекао је Крунић.

Прве три године био је помоћник у Бону, затим је наредне четири био кормилар и са 34 године био је најмлађи тренер Бундеслиге, а посљедњи ангажман у овом клубу имао је од 2016. до 2019. године. Ипак, најбоље резултате правио је са Олденбургом, који је преузео 2007, након што двије године није имао ангажман.

- Са Каралејићем сам био асистент у Бону тренеру Бруну Сочеу, касније и први тренер и током десет година десило се много лијепих ствари. Чињеница је да сам са Олденбургом правио најбоље резултате и у клубу сам остао пет година. У другој сезони стигли смо до шампионске титуле, које су тада искључиво биле резервисане за велике клубове. Посљедњи смо клуб, а можда и једини, који је из другог плана стигао до титуле, док су послије тога Алба, Бајерн и Бамберг одлучивали о прваку - додао је Крунић.

Судбина је хтјела да своју једину титулу освоји у финалу плеј-офа против бившег клуба, а то се десило 2009. године.

- Томе се никад нисам могао надати. До титуле смо стигли у мајсторици, а специфично је било да су прве четири утакмице добијали гости док смо у одлучујућој успјели да славимо пред нашим навијачима. Прошлог септембра управа клуба организовала је прославу десетогодишњице титуле па смо се скоро сви из те генерације окупили на тродневном дружењу - рекао је Крунић.

Он није био једни члан екипе са ових простора, пошто су у њој играли Марко Шћекић, Милан Мајсторовић, Јасмин Перковић и Миладин Пековић.

- Често сам доводио играче са наших простора и они су били значајан фактор успјеха тог тима. То су били момци на које се могло рачунати, били су концентрисани на утакмице, спремни за прави тренинг, знали су да направе атмосферу у клубу. Био је то микс играча и ови са наших простора, направили су добру радну атмосферу без које не би било резултата - казао је Крунић.

Тих година играо је и против бањалучког Борца у Еврочеленџ купу, када су славили на обје утакмице.

- Било је то у нашој првој сезони када само заиграли на евросцени и клуб никада прије тога није играо слично такмичење. Управа је жељела искорак, за шта је био неопходан наступ у Европи кроз коју се стиче искуство, а које се исплати током лиге док је уједно било битно да за клуб чују и ван граница Њемачке - додао је Крунић.

Родно мјесто

Због пословних обавеза родни град посјећује током љета.

- Наравно да врло радо долазим у Фочу, јер ми отац тамо живи и то је мјесто гдје пуним батерије. Током љета доста времена волим да проведем у природи и источни дио Републике Српске ми је веома интересантан, јер волим планинарење, па ходам по Зеленгори или Јахорини, као и осталим мјестима која се туристички добро развијају, док наравно ни западни дио не касни. Пред потпис уговора са Автодором био сам код куће, а чак два пута прошле године успио са да дођем у Бањалуку - истакао је Крунић.

Његов суграђанин је некадашњи кошаркаш Црвене звезде Стефан Јанковић, који се сада вратио у Партизан са позајмице у АЕК-у.

- Млад је и талентован и треба му стабилности да нађе клуб у којем ће остати мало дуже. Враћа се из АЕК-а и потребно му је да нађе стабилан клуб који ће му дати прилику, јер има квалитет, мада треба да се мало привикне на европски стил - рекао је Крунић.

Иако је годинама у тренерском послу, увијек су га заобилазили ангажмани у репрезентативним селекцијама Србије или БиХ.

- Никада није било позива да преузмем неку селекцију. Генерално сам оријентисан ка клубовима и интензивном раду на дневној бази, што ми је драже од репрезентација, поготово са овим квалификационим прозорима које су веома специфичне. У репрезентацији играчи се морају пратити током цијеле сезоне, а немаш утицај на њихову форму тако да ми је боље у клубу, гдје се тражи више енергије - закључио је Крунић.
 

Биографија

Предраг Крунић рођен је 27. новембра 1967. године у Фочи и са Боном је три пута стизао до полуфинала првенства Њемачке, четири пута до финала Купа, а једном до четвртфинала Купа Рајмонда Сапорте. Послије пет година у Олденбургу нови ангажман имао је у Бајројту 2013. године, који је спасио испадања, али је идуће сезоне добио отказ. Октобра 2014. преузео је пољски Анвил из Вроцлавека, чија је управа раскинула сарадњу са њим марта идуће године због тешке финансијске ситуације, да би се септембра 2016. вратио у Бон.

Богдан најбољи примјер

Иако је везан за дешавања у Европи Крунић прати и НБА лигу, поготово учинак српских кошаркаша.

- Богдан Богдановић најбољи је примјер како треба радити. Прошао је све играчке фазе, био прваке Европе и као зрео играч отишао у НБА, гдје одмах може да буде продуктиван. Таква ситуација је и са Немањом Бјелицом док је Никола Јокић отишао из АБА лиге, али на срећу брзо се снашао. За много играче боље је да иду као формирани, јер је све остало губљење времена. Занимљиви играч је Ален Смајлагић, који је без европског искуства отишао у НБА и боље би му било да је још радио у Европи, скупио утакмице па онда отишао. Видјећемо како ће се снаћи, мада му се због повреда осталих играча сада отворило доста простора па има шансу да се покаже у правом свјетлу - казао је Крунић.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.