Одбојкаш Жељко Чорић најбољи техничар француске прве лиге: Тур прижељкује титуле

Маестралним играма Чорић је заслужио капитенску траку, а као круна добрих наступа стигло је и признање за најбољег техничара француске прве лиге.

Иза себе има богато петнаестогодишње искуство играња у разним европским клубовима, а своје почетке веже за екипе из БиХ и Србије у којима је такође оставио значајан траг. О очекивањима и плановима у наредном периоду, европским и репрезентативним наступима и свом виђењу тренутног стања у одбојци на овим просторима, Жељко Чорић говорио је за “Глас Српске”.

ГЛАС: Доминантно сте освојили куп против Нице у финалу са 3:0, а плеј-оф лиге дочекали сте као лидери. Већ у четвртфиналу играте са актуелним прваком Монпељеом од кога сте прошле сезоне поражени у финалу. Повели сте у плеј-офу са 2:0, можете ли након четири године до нове титуле?

ЧОРИЋ: У Купу Француске нисмо имали повољан жријеб. Састали смо се екипама које су биле у тренутно најбољој форми, а Ница је, условно речено, на папиру била најслабија од њих и титулу купа сматрам апсолутно заслуженом. Плеј-оф смо почели против Монпељеа према којем гајимо поштовање, због чега смо у серију ушли са великим опрезом. Наш циљ је, као и сваке године, да се освоје сви трофеји у такмичењима у којима учествујемо, а завршетком на првој позицији регуларног дијела обезбиједили смо учешће у групној фази Лиге шампиона наредне сезоне.

ГЛАС: Протеклих година играли сте у Француској и за Нанси, Руан, Туркоан, Ажаксио, Ницу и Сет, а у Туру доживљавате најблиставије тренутке. Можете ли нам дати оцјену квалитета лиге и шта за Вас представља признање за најбољег техничара?

ЧОРИЋ: Индивидуална признања ласкају јер француска лига годинама важи за једну од најјачих у Европи. Можда не по звучним играчким именима као у Италији, Пољској или Русији, али не постоји велика разлика у квалитету екипа и зато је најузбудљивија. Као најјача екипа нисмо били сигурни на првој позицији све до посљедњег меча у регуларном дијелу шампионата и тако је већ годинама. Првенство Француске је сваке године све јаче, а то могу лично да потврдим ранијим наступима у клубовима који нису били на нивоу Тура и тада смо знали да не можемо да очекујемо тријумф против њих, можда свега један бод. Сада, када сам ја у Туру, видим да нигдје нема лагане побједе, чак ни на домаћем терену.

ГЛАС: Са Туром сте прошле сезоне освојили друго мјесто у ЦЕВ купу, а у Лиги шампиона сте ове сезоне догурали до четвртфинала. Вашу екипу чини велики број интернационалаца који имају иза себе и репрезентативне наступе, можете ли направити још значајнији искорак?

ЧОРИЋ: Прошла сезона је парадоксална и драго ми је да сам био дио ње. Није почела баш најсрећније јер смо је дочекали повредама коректора и примача, али смо регуларни дио завршили на првом мјесту са само два пораза, квалификовали се у финале Купа Француске и финале ЦЕВ купа. А онда долази чувена завршница сезоне, гдје прво губимо финале у Европи, затим финале купа једном скандалозном судијском одлуком а потом и финале плеј-офа од Монпељеа. Била је то једна од најуспјешнијих сезона у историји клуба, а нисмо узели ниједан трофеј на крају. Звучи депресивно, али смо научили велику лекцију. Ове сезоне у Лиги шампиона опет нисмо имали среће, јер наш пролазак у четвртину финала је требало да буде рутина, а онда сам се повриједио на загријавању. Срећа нас је заобишла, али смо имали времена да се припремимо за завршницу националног купа, што није испало тако лоше на крају. Тур је један од највећих европских клубова, а амбиције су велике, како у националном првенству, тако и у Европи. Стога, пролазак групне фазе Лиге шампиона је императив, а послије је све могуће.

ГЛАС: Својевремено сте се нашли на ширем списку репрезентативаца БиХ, да ли сте имали прилику да дебитујете и какав је Ваш статус о том питању?

ЧОРИЋ: За репрезентацију БиХ наступао сам већ давне 2010. године на квалификационом турниру за Европско првенство. Каснијих година сам уступао своје мјесто млађим играчима који треба да граде каријере и стичу искуство играњем на интернационалном нивоу, а тако мислим и данас.

ГЛАС: У протеклих деценију и по наступали сте за клубове широм Европе, аустријски Амштетен, белгијски Гуиберт, Стројтел из Минска, па чак и за Захру из Либана, а у својим почецима играли сте и за Дрину, Војводину и Какањ. Каква сјећања Вас вежу за њих?

ЧОРИЋ: Да, промијенио сам много клубова и држава, не вежем се за мјесто, али се вежем за људе. Из сваког клуба или државе имам само лијепе успомене, а оне лоше, којих је било, већ одавно сам препустио забораву. Од одбојке сам научио много и те сталне промјене мјеста боравка су ми помогле да упознам много различитих и другачијих људи, како саиграча из свих крајева свијета, тако и људи који немају баш никакве везе са одбојком. Имао сам ту срећу да тако и спознам себе, на крају и своју државу. Сличност између нашег човека и неког Либанца или Бјелоруса је заиста велика и потребно је вријеме да се уочи разлика. И баш та разлика је нешто што сада у зрелим годинама нарочито цијеним.

ГЛАС: Ви сте рођени Какањац који је као петогодишњи дјечак с родитељима за вријеме протеклог рата отишао у Зворник, гдје сте започели играчку каријеру. Добили сте од града Зворника и признање за спортског амбасадора града за 2021. годину. Каква је традиција одбојке у Зворнику и пратите ли Прву лигу Српске и Премијер лигу БиХ? Можете ли упоредити њихов квалитет у односу на европске клубове?

ЧОРИЋ: Зворник је познат по много чему, а између осталог и по одбојци, како мушкој тако и женској. Када ми обавезе дозволе, испратим неку утакмицу зворничке Дрине која је ипак мој први клуб. Такође сам испратио освајање Купа БиХ и честитам одбојкашима Радника из Бијељине. Квалитет одбојке је можда у благом паду, ако могу најблаже да кажем. Има талентованих младих играча који, ако се не окрену школовању, користе прву прилику да оду у Србију, Хрватску или неку другу земљу да граде каријере. Они најталентованији мијењају спортско држављанство и наступају за друге државе. Велики је изазов како ту дјецу привољети да остану у БиХ, нарочито ако се узме у обзир да код нас одбојка није у тој мјери атрактиван спорт као, рецимо, фудбал или кошарка, па је самим тим број дјеце која се прикључују одбојкашким клубовима додатно ограничен.

ГЛАС: Потичете из познате какањске спортске породице. Ваш дјед Никола био је један од првих послијератних голмана Рудара, а три сестре Вашег оца Владе, Мира, Нада и Зринка, биле су успјешне рукометашице. Сматрате ли да је таленат за спорт нешто што је урођено у генима?

ЧОРИЋ: Тај спортски ген вјерујем да има свако дијете, неко можда мало израженији на почетку, али родитељском спознајом и правилном селекцијом од раних година дијете развија таленат за одређени спорт. Сада смо мало погрешно схватили предност савременог доба и напретка технологије па на спорт гледамо као на обавезу на којој поједини родитељи инсистирају из личних амбиција или зарад новца, наравно, увијек част изузецима. Спорт је, прије свега, игра, а дјеци је игра цијели свијет. То није само случај у нашој земљи. У мојој породици нико се прије није бавио одбојком, а ја, ето, већ више од двадесет година, што кроз млађе селекције, што професионално. Не знам да ли би ме тај ген за рукомет или фудбал одвео гдје је одбојка, али свакако нисам зажалио што сам ушао у малу салу Основне школе “Свети Сава” у Зворнику да пребацујем мрежу са дјевојчицама. Такав је стереотип био тада, а и сада да је одбојка женски спорт.

ГЛАС: Са супругом Иваном сте стекли двије кћерке и живите тренутно у Туру који је препознатљив углавном по одбојци. Каква је подршка навијача на утакмицама и да ли Вас препознају у граду?

ЧОРИЋ: Тур је заиста одбојкашки град. Има, наравно, и других спортова, али одбојка је спорт број један баш због резултата које клуб прави годинама. Наша сала је једна од најљепших за играње. Константно је пуна и подршка коју имамо од навијача и партнера клуба је велика. С обзиром на то да је Тур велики град, а одбојка је и медијски пропраћена, људи ми прилазе да се сликају или дјеца долазе по аутограм. Раније је мојим кћеркама било чудно, а сада су се навикле.

Пехари

Тур је освојио осам шампионских титула од сезоне 2003/04. до 2018/19, а има и 11 титула освајача Купа Француске и четири Суперкупа Француске. У сезони 2004/05. освојио је ЦЕВ Лигу шампиона, а 2016/17. и ЦЕВ куп. Два пута је освајао и друго мјесто у оба европска такмичења те се сматра једним од најуспјешнијих тимова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.