Николина Милић, кошаркашица из Требиња за “Глас Српске”: Биће и злато једног дана
Требиње - Изгледа да је судбина свих великих требињских спортиста иста. Одлазак у раним годинама из родног града, марљив рад, упорност у усавршавању и жетва спортских плодова.
Након Мијата Гаћиновића, освајача златне медаље на Свјетском фудбалском првенству за младе на Новом Зеланду, олимпијаца Иване Нинковић и Радоја Ђерића, кошаркаша Бориса Савовића, Тамаре Капор, Миљане Џомбете, Александре Бегенишић истим трновитим стазама успјеха иде и Николина Милић. Дјевојка која је поникла у некадашњем Требињу 03 са 16 година се отиснула у печалбу, а прије неколико година остварила је највећи успјех требињских спортиста, бронзану медаљу на Европском кошаркашком сениорском шампионату.
ГЛАС: Пред почетак ЕП имале сте јасан циљ, борбу за медаљу. Колико сте биле оптерећене тиме?
МИЛИЋ: Нису залуд нашу групу у Зрењанину звали “група смрти”. Било је заиста веома тешко и буквално борба до посљедње секунде. Фокусирале смо се на своју игру, биле упорне, имале циљ и то је био рецепт. Домаћи терен нам је био предност, али са друге стране био је и притисак. Биле смо на корак од финала и злата, али... Шпанија се показала као одлична селекција, која има огроман квалитет. Биће једног дана и злато.
ГЛАС: Новинари су склони да кажу да сте будућност српске кошарке?
МИЛИЋ: Нисам заиста чула то. Не оптерећује ме таква прича, али наравно да годи. Знам да морам још много да радим и напредујем. Имамо одличну екипу и можемо много.
ГЛАС: Овај пут морате бити задовољни?
МИЛИЋ: Како да не будем. Први наступ за Србију и прва медаља. Осјећам обавезу да захвалим свим навијачима из Републике Српске и Србије који су били уз нас. Знали смо да смо их одушевили. Кључ мог успјеха је упорност. Знала сам да морам да идем ка највишим циљевима. Вјеровала сам у себе, знала да ће се добар рад једном вратити.
ГЛАС: За многе сте били изненађење. Имали сте жељу да играте једино за Србију, али сте дуго чекале?
МИЛИЋ: Питали су ме: “Гдје си ти, Нина, до сада била”, а одговарала сам им: “Била сам ту и чекала да обучем дрес Србије”. Чекала и дочекала, била упорна, жељна дреса Србије и та жеља је резултовала ово медаљом.
ГЛАС: Након Италије и Белгије ново искуство за Вас је наступ у најјачој европској лиги. Шта очекујете?
МИЛИЋ: Задовољна сам ангажманом у Герники. Ове године у шпанској лиги су још двије Требињке, Тамара Капор и Миљана Џомбета па видите какав потенцијал има Требиње и Херцеговина. Убијеђена сам да можемо још боље. Требиње има талената, одличну базу али...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
