Нека нова правила у тенису?

Б92
Нека нова правила у тенису?

Када су зимус Роџер Федерер и Лејтон Хјуит промовисали бржи формат тениса, нико није помислио да ће водећим људима у тенису пасти на памет промјена правила.

Међутим, иако је овај спорт један од најпопуларнијих на свијету и тренутно се налази у златној ери, званичници желе промјене, а сада, непосредно прије почетка US опена, приче о иновацијама гласније су него икада.

Нови формат тениса, који је покренут у Аустралији, разликује се од традиционалне игре по томе што сет осваја први тенисер који дође до четири гема – тај-брејк се игра при резултату 3:3, а нема играња на разлику, нити другог сервиса.

"Нови формат мијења игру и направиће праву револуцију у тенису, посебно у клубовима. Данас је вријеме од непроцијењиве важности и нови формат је савршен за било коју особу која жели да углави тенис у свој живот пун обавеза. Људи желе више притиска и поена у тенису, не желе да се ‘вуку’ као до сада", рекао је први човјек владајућег тијела аустралијског тениса Крег Тили.

Тили је открио разлог због којег је почетком године покренута иницијатива за динамичнијим тенисом.

"Погледајте стадионе – тек послије 3:3 у првом сету људи почну пажљивије да прате. Имамо много ‘празних’ тренутака".

Осим елиминисања неца, постоји могућност и скраћивања загријавања прије почетка дуела, али се ове идеје прво морају тестирати на нерангирајућим и егзибиционим турнирима.

"Са свиме овиме морате бити веома опрезни", истакао је Крис Кермод, предсједник Асоцијације тениских професионалаца (ATP).

Крис Видмајер, портпарол Тениске асоцијације Сједињених Држава (USTA), под чијим покровитељством је УС опен, рекао је да темпо игре може бити убрзан и да се разрађују концепти који би такав сценарио учинили могућим. Иако је најавио да моменталних промјена неће бити, појавила се жеља да се конкретно на четвртом Грен слему сезоне десе промјене и на трибинама. Навијачима који имају мјеста на првом прстену гледалишта стадиона Артур Еш било би дозвољено "шетање", па би тако могли да излазе и улазе када хоће, а не само током пауза након три гема.

"Уколико играчи пристану и установимо правило, једна од првих ствари које ћемо увести јесте дозвољено уношење хране и пића на стадион", додао је Видмајер.

Међутим, они најбољи већ су дигли глас – Милош Раонић сматра да је тенис довољно узбудљив, док је Јелена Јанковић била веома јасна.

"О, не. Већ имамо довољно стреса на самом терену!", одговорила је Јанковићева на питање о променама.

Годинама у тенису није било великих иновација дијелом и због тога што је сваки аспект овог спорта покривен бројним организацијамаца. Од почетка 21. вијека највећа је била увођење челенџа или ‘соколовог ока’ које дозвољава играчима да изазивају одлуке линијских судија.

Аспирација ка промјенама је увек било – Свјетска екипна тениска лига коју је покренула Били Џин Кинг 1974. године често је одскакала од регуларних турнира, док је од прошлог прољећа тенис добио и ИПТЛ лигу захваљујући бившем индијском тенисеру Махешу Бупатију.

"Ако желимо да растемо, наш спорт мора да направи одређене промјене како би се приближио навијачима, али и постао интересантнији онима који нису тениски фанови", казала је Илана Клос, извршна директорка једне од тениских организација – World Team Tennis.

Кермод је већ најавио да ће слиједеће године направити догађај на који ће позвати осам најбоље рангираних играча старих 21 годину и мање, како би се популаризовале нове наде. Град домаћин још није објављен, познато је да ће правила бити другачија, да неће бити рангирних бодова, али хоће новчаних награда.

"На том догађају можемо испробати све иновације које желимо и због тога сам узбуђен. Хајде да видимо, хајде да ‘избацимо’ све тамо и видимо шта ћемо добити", закључио је предсједник ATP.

Највећа промена – тај брејк у петом сету Грен слемова?

Турнир који се игра не теренима Флешинг Медоуза једини је који у петом сету има тај брејк и то највише због телевизијских права и распореда преноса мечева. На УС опену већ годинама је позната је 'Супер-субота' (други викенд турнира) током које су на програму два мушка полуфинала и женско финале. Како се дуели у мушкој категорији не би одужили и пореметили телевизијски редослијед уведен је тај брејк петог сета што се у почетку чинило као чудан разлог, али можда и није баш тако?

На осталим Грен слемовима традиционално се пети сет игра на разлику, због чега смо током историје били свједоци епских мечева дугих и по неколико сати. Године 2010, 24. јуна, одигран је најдужи меч у историји тениса – Џон Изнер и Николас Мау на вимблдонском терену 18 били су два и по дана и укупно 11 сати и пет минута, што је рекорд који вјероватно никада неће бити надмашен.

Американац је добио уводни сет првог кола са 6:4, узвратио је Мау у наредна два (6:3, 7:6). Изнер је освојио четврти сет у тај брејку, а два дана касније славио је са нестварних 70:68 у одлучујућем дијелу игре. Довољно за мјесто у историјским књигама тениса, али не и за насатавак турнира јер је такмичење завршио већ у другој рунди поразом од Холанђанина Тијема де Бакера освојивши само пет гемова.

"Постоје људи који су против, али ја сам за то да се омогући тај брејк у петом сету. Радије бих да мало сачувам своје тијело", потврдио је Изнер неколико година послије историјског сусрета.

Да је постојао додатни гем који би одлучио побједника сигурно бисмо били ускраћени за непоновљиви шоу, али би Изнер сигурно имао прилику да се бори за бољи пласман на Вимблдону. Ситуација која је личила на ту десила се на Аустралијан опену 2012. године – Новак Ђоковић је освојио титулу пошто је на терену против Надала у финалу и Марија у полуфиналу провео више од 12 сати.

Осим што би омогућио контролу сатнице, тај брејк петог сета на преостала три Грен слема повећао би узбуђење, како код играча, тако и код навијача. Први би знали да једном направљеном грешком доводе себе у проблем, док би други очекивали кулминацију узбуђења на самом крају. Због тога су се челници Дејвис купа, такмичења које "жуди" за промјенама, одлучили на овакав корак од 2016. Ово питање није заобишло ни најбољег тенисера данашњице Новака Ђоковића.

"Свакако сам за увођење тај брејка у петом сету у сваком такмичењу. Мислим да би оваква промена била добра за тенис и играче", истакао је Ђоковић током овогодишњег Мастерса у Мајамију.

Челни људи свјетског тениса увелико разматрају промјене које би означиле почетак нове ере ‘бијелог спорта’. Најаве описане у првом дијелу текста свакако не дјелују реално, бар не у неко догледно вријеме, али би ова посљедња (и највећа) вјероватно била корисна. Иако има пуне 34 године и далеко је старији од осталих такмичара из врха, Роџер Федерер не дијели њихово мишљење.

"То је велика дебата и могу рећи да је тај брејк као шутирање пенала у тенису – свашта може да се деси. Не могу рећи да ли би увођење била добра или лоша одлука, али у одређеним условима и околностима, дужи сет може бити боља опција", закључио је Федерер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана