Марко Симоновић посјетио Бањалуку: Тео ме и дан-данас изненади потезом

Овим ријечима је сребрни српски олимпијац из Рија Марко Симоновић објаснио зашто су Американци толико доминантни у кошарци и зашто остатак свијета каска за њима. Репрезентативац Србије је минулог викенда боравио у Бањалуци код кума и бившег саиграча Марка Шћекића, а искористио је прилику да посјети Школу кошарке Баскет 2000 у којој Шћекић води кадетску селекцију.

Олимпијске игре завршене су прије осам дана, полако се сумирају утисци, али је успјех кошаркаша и осталих спортиста још актуелна тема. Кошаркаши су освојили сребро, а у финалу се није могло са Американцима.

- Скаутинг за Амере имали смо на 20 страна. За сваког играча добили смо по две. Изузетно тешко је чувати те момке, они су најбољи кошаркаши на свету и то су показали, за њих не постоји скаутинг. Озбиљно смо им запретили у групи, били су тога свесни, знали су да поседујемо квалитет и тако су нас спремни дочекали у финалу. Погодили су неке тешке шутеве на почетку, а такви играчи када убаце такве ствари расту додатно и онда су незадрживи - рекао је Симоновић.

Момак који је залудио америчку кошаркашку јавност је капитен Србије Милош Теодосић за којег Симоновић каже да је међу најбољима на свијету.

- Кевин Дурент је један од три најбоља играча против којих сам играо. Додао бих ту Стефана Карија и Теодосића, који је мајстор какав се једном рађа. Знам га још из млађих категорија, јер сам старији само годину и данас када играмо успева да ме изненади неким новим потезом. Већ годинама игра врхунски, сада су сви схватили да може да игра тамо па ме не би изненадило да оде у НБА лигу - казао је Симоновић.

Атмосфера коју је створио селектор Александар Ђорђевић има много удјела у успјесима репрезентације. Поред неспорног квалитета, она је врло битан фактор на путу до успјеха, а у Рију није било лако држати фокус само на утакмицама и турниру.

- У Олимпијском селу је тешко да се концентришеш, јер немаш свој мир. Тамо дефилује на хиљаде спортиста и то је атипично у односу на друга такмичења. Имали смо доста слободног времена, проводили смо га у одмору и ишли смо да бодримо наше спортисте. Успели смо да се привикнемо на услове у селу, знали смо шта је наш циљ и на крају смо направили успех - казао је српски кошаркаш.

Ова генерација "орлова" подсјећа на ону чувену екипу из деведесетих година прошлог вијека која је на Играма у Атланти такође освојила сребрну медаљу.

- Драго ми је што овим успесима мало подсећамо на ту генерацију. Имамо још времена, надам се да ћемо освојити неку медаљу. На реду је Европско првенство и немојте да се зачудите ако сада направимо корак више. Боримо се свим силама да задржимо Стефана Марковића у репрезентацији и надам се да ћемо успети у томе - казао је Симоновић.

Једна од главних врлина искусног крила је одлична игра у одбрани. Имао је неке сјајне секвенце и у Рију, а навијачи Звезде памте одличне роле на америчким плејмејкерима Тајрису Рајсу и Малколму Дилејнију. Због одличних атлетских карактеристика може да брани четири позиције на паркету, што је невјероватан квалитет. Тијело је довео до перфекције, а за то је потребно много одрицања, посвећености, напорног рада и дисциплине.

- Како кажу Американци, "моје тело је мој посао" и ја то тако схватам. Много пажње посвећујем телу, јер се данас игра јака, физичка кошарка. Ко нема предиспозиције, тешко може да игра. Имао сам најмањи проценат телесне масти на мерењима пред Рио, само 2,9 одсто, а следећи је био Немања Дангубић са 3,5 одсто. Сада имам довољно година и знам кад могу себи да приуштим "луксуз" да поједем нешто нездраво, али одмах после то мора да се избаци. Имам добру генетику, отац ми има преко 50 година, а још му се виде плочице на стомаку - закључио је Симоновић.

Радо долази у Бањалуку

Послије дуге и исцрпљујуће сезоне са Црвеном звездом услиједило је ништа мање напорно љето.

- Умор се заборавља и лакше се подноси послије оваквих успеха. Дошао сам мало у Бањалуку да се опустим да видим кумове па поново следе клупске обавезе. Сваки пут кад имам слободног времена трудим се да дођем овде, а лети не пропуштам да посетим Бањалуку.

О Шћекићу

Марко Симоновић и Марко Шћекић играли су заједно у Будућности и од тада су нераздвојни. Ас Црвене звезде са оптимизмом гледа на Шћекићев тренерски позив.

- Он је, пре свега, сјајан човек, а био је добар играч. Његов највећи квалитет била је интелигенција, а није лако наћи високог играча који, како се каже, "зна кошарку". Поседује искуство и знање и може много тога да научи децу - рекао је Симоновић.

Још дуго на паркету

Симоновић, који је рођен у Приштини прије 30 година, себе не види као тренера по завршетку каријере.

- То ми је предалеко, јер планирам још дуго да играм, дуже него што је то просек за кошаркаше. Само да ме здравље послужи и играћу још најмање седам-осам година - рекао је Симоновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.