Легендарни кошаркаш Зоран Мока Славнић за Глас Српске: Спорт воде тајкуни и политичке марионете

Душан Репија
Легендарни кошаркаш Зоран Мока Славнић за Глас Српске: Спорт воде тајкуни и политичке марионете

Због појединаца никада нећу да замрзим Црвену звезду. Тачно је да су ме вакцинисали пре неколико година да не падам у транс када изгубе и на томе им хвала. Сад потписујем да оваква врста руковођења на дуге стазе неће донети успех. Звезда је институција да би била под стегом једног човека, али у Србији је све могуће.

Рекао је ово за "Глас Српске" прослављени југословенски кошаркашки репрезентативац Зоран Мока Славнић. Некада један од најбољих кошаркаша свијета без длаке на језику причао је о клубу којем је дао најбоље године, али је већ дуго у другом плану и није у управи или поред терена гдје би га многи навијачи жељели видјети.

- Звезда је приватни клуб. То уопште није лоше. Знате како се каже, сто бабица килава деца. Доласком Човића Звезда је направила велики помак и данас је један од 16 најбољих клубова Европе. Међутим, лимитираност свеукупне могућности за помоћ је код њега евидентна, али он не жели то да мења. Најважније му је да буде главни, да окупи око себе инфериорце, поготово то говорим за управу. Обично у таквој трци мораш да изгубиш, јер то је исто да тим од девет играча игра против тима са 12. Могу да се држе, али на крају ће да изгубе.

* ГЛАС: Често се критички расположени према бившем клубу, можда Вас због тога често и заобилазе?

СЛАВНИЋ: Већином се то односи на тренера, а мање на рачун клуба. Њима се то не свиђа, зато нисмо у некој љубави, али ја љубав не плаћам.

* ГЛАС: Један сте од ријетких у кошаркашком свијету који каже оно шта мисли. Колико Вас је то коштало?

СЛАВНИЋ: Не кајем се, јер све радим врло спонтано, а самосталност се крваво плаћа. Нисам одустајао од својих принципа ни на почетку каријере, а камоли сада. Људи који ме знају још ме нису оцрнили на плану поштења, а то ми је најважније. Конструктивне критике код паметних су увек уважавање, а код ових који немају тај педигре ће се увек одразити супротно и рећи ће ко га шиша, он само критикује.

* ГЛАС: Били сте први селектор Србије, али је неуспјех на Европском првенству 2007. године довео до тога да сте, како кажете, погинули за три дана. Да ли вам прија када људи кажу да сте ви творац генерације, која чини окосницу репрезентације до данас?

СЛАВНИЋ: Изабрао сам фине играче и сви су хвалили ту селекцију. Миленко Тепић и Новица Величковић су били резерве у Партизану, Милош Теодосић у ФМП-у. Било је ту још играча који су касније испливали. Због отказа и повреда био сам приморан да подмладим селекцију и мислим да сам одабрао све најбоље младе играче. Евидентно је да сам био жртвено јагње, само се надам да неко не мисли да то нисам знао. Превагнула је лудачка жеља да водим своју земљу спречила ме је да будем лукав и да одбијем. Дао сам све од себе, знам да смо добро радили. Сада знам да није требало да поведем ниједног искусног, ни Дарка Миличића, ни Милана Гуровића ни Марка Јарића. Захвалио сам им што су се одазвали лично због мене и ту стављам тачку. Тако се завршило моје ласерско вођење репрезентације, практично сам погинуо, а да сам нисам ни знао.

* ГЛАС: Како гледате на тренерску каријеру у којој сте водили велике клубове попут Црвене звезде, Партизана, Југопластике, Хувентуда, али и малих попут грчког Дафнија?

СЛАВНИЋ: Цела моја каријера стаје у следеће: "Био са на железничкој станици, дошао је воз, сви вагони су били празни и кондуктери су ми нудили да уђем. Нисам ушао јер сам веровао да тај воз мора да се врати, али још се није вратио". Не може сликовитије, искреније и поштеније. Звали су ме многи, али сам желео да се вратим у своју земљу. То је вероватно била грешка. Сви ми кажу што сам одлазио из клубова својом вољом, али мени је било битно да су сви које сам водио имали користи од мене. Волео сам рад у малим клубовима, који имају душу. Дафни није Реал, али у Реалу нема оно што сам доживео тамо. Људи плачу и крваре за клуб и то је оно што ме покреће.

* ГЛАС: У редове малих и младих клубова на овим просторима убраја се и Игокеа. Да ли бисте прихватили да дођете у Лакташе уколико би услиједио позив?

СЛАВНИЋ: Коректан сам према колегама и не желим да се намећем, али хипотетички да. Заљубљеник сам у спорт, то што не радим је питање за друге, можда не вредим, можда људи не виде да сам потребан и то тако прихватам, без обзира да ли се слажем или не. Сви се ложе на лову, а ја на неке друге ствари. Уколико препознам искрену емоцију, радио бих и у много мањим клубовима од Игокее, која има шансу да направи велики бум. Уколико постоји права визија, желим да будем реализатор, а Игокеа треба да буде један од најважнијих тимова у АБА лиги.

* ГЛАС: Са ким сте данас у контакту од чланова најбоље генерације у историји бивше Југославије?

СЛАВНИЋ: Врло често се виђам са Драженом Далипагићем, јер живимо у истом граду. Са осталим се не чујем често, али смо остали у добрим односима. Са другима се углавном видим на неким скуповима, попричамо, евоцирамо успомене и са свима сам остао пријатељ.

* ГЛАС: Ипак, скуп у Сплиту, поводом 70. рођендана Југопластике, одржан у логору Лора прошао је без Срба. Како гледате на то?

СЛАВНИЋ: Нисам био ни позван, а и да сам био позван не бих отишао. То је питање које треба да поставите организаторима. Једноставно људи не могу да схвате шта се десило, али једноставно је тако.

* ГЛАС: Како коментаришете рад људи у Кошаркашком савезу Србије?

СЛАВНИЋ: То су наметнуте фигуре. Председник Драган Ђилас је у потпуности залутао. Боли ме што је у спорту много људи који немају спортски педигре, а то су углавном тајкуни, или политички намештени људи, а то спорт плаћа. Остале не бих да коментаришем, био сам им тренер и држим се тога да не говорим ништа ружно о бившим играчима, а време ће показати да ли они имају капацитет за функције на којима су.

* ГЛАС: Србија у 2015. години није успјела да освоји медаљу на Европском првенству. Шта ће бити уколико се "орлови" не пласирају на Олимпијске игре?

СЛАВНИЋ: Четврто место на ЕП је велики неуспех. Селектор је на почетку припрема најављивао злато, затим у току првенства медаљу, а на крају смо остали без ичега. На почетку припрема било је ав, ав ав, а на крају мјау, мјау, мјау. Биће велика катастрофа ако се не пласирамо у Рио, медаља са Светског првенства биће у потпуности обезвређена. Надам се да се то неће десити, али и ако се деси, нећемо престати да се бавимо кошарком, али нећемо бити више тако важни.

О Ражнатовићу

* ГЛАС: Менаџери у ваше вријеме нису били толико важни као сада. Конкретно, утисак је да у Србији многе конце у својим рукама држи Миодраг Мишко Ражнатовић. Како гледате на то?

СЛАВНИЋ: Тај човек је у класичном сукобу интереса, јер је власник клуба и менаџер многим играчима који играју у другим клубовима. Он је погрешно намазан само за себе, а врло утицајан у српској кошарци, што је погубно и свакодневно видимо те последице.

Борац

* ГЛАС: Играли сте у "Борику" давне 1973. године. Да ли знате да се тапкање кошаркашке лопте све мање чује из бањалучког храма спорта?

СЛАВНИЋ: Нажалост знам и то ми је страшно жао. Бањалуку памтим по том клубу. Не знам да ли може да се врати на старе стазе славе, али би било од велике користи. Бањалука је постала град, заиста је прелепа, али надам се да ће постати спортскија. Не сме да буде изговор да нема новца. Па, Руси и Американци су велики фрајери, а улажу милијарде евра у спорт.

АБА лига

* ГЛАС: Како гледате на АБА лигу, многи сматрају да она Србији доноси више штете него користи?

СЛАВНИЋ: АБА лига је тамни вилајет, ако узмеш кајаћеш се, ако не узмеш кајаћеш се. Али, проходност тимова у Евролигу је искључиво условљена играњем у АБА лиги и свима је јасно као дан да морају играти ту лигу. Ту више нема да ли си за или не из било којег разлога. Она није наша неминовност него једини начин да изађеш у Европу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана