“Гласов” водич кроз свјетска првенства - Мексико 1986.: Божја рука малог зеленог

Колумбија је првобитно требало да организује Свјетско првенство и домаћинство јој је додијељено 1974. мада је предсједник државе био против тога јер финансијски нису могли да испрате долазак 24 екипе, али се касније предомислио. Ипак, Колумбијци су одустали од организације 11. марта 1983. и ФИФА је Мундијал додијелила Мексику који је имао искуства одраније док су се САД и Канада жестоко борили да добију домаћинство те су имали подршку предсједника Свјетске куће фудбала Жоаа Авелажа. Ипак, због мањка стадиона са потребним капацитетом трибина нису прошли па су се Мексиканци прихватили посла, а није их пореметио ни снажан земљотрес који је погодио ту земљу само годину прије почетка такмичења. Утакмице су игране у 11 градова Сијудад Мексику (“Астека”, 114.600 - “Олимпико Университарио”, 72.212), Гвадалахари (“Халиско”, 66.193), Пуебла Ситију (“Кватемок”, 46.416), Сан Николасу де ла Гарзи (“Университарио”, 43.780), Незахуалкојоти (“Неза”, 34.536), Толуки (“Немесио Диез”, 32.612), Ирапуату (“Серхио Леон Чавез”, 31.336), Леону (“Ноу Камп”, 30.531), Кверетару (“Ла Корегидора”, 38.576), Монтереју (“Технологико”, 33.805), Запопану (“Трес де марзо”, 30.015).

Квалификације су донијеле рекордан број учесника - 121, а три државе су дебитовале Канада, Данска и Ирак којем је то било једино учешће за сада. Систем такмичења промијењен је у односу на претходни Мундијал у Шпанији и 24 екипе биле су подијељене у шест група из којих су прва два тима ишла даље уз још четири најбоља трећепласирана тима.

Након СП у Шпанији украден је бивши трофеј свјетског првака - богиња Ника коју је Бразил добио у трајно власништво. Украдена је 19. децембра 1983. године претопљена и продата као злато.

Такмичење је отворио свјетски шампион Италија мршавим ремијем (1:1) против аутсајдера Бугарске и стали су већ у осмини финала против европског шампиона Француске (0:2). Сјајна генерација “триколора” била је у налету предвођена Мишелом Платинијем, Аланом Жиресом, Луисом Фернандезом... која је освојила ЕП двије године раније. Полуфинале им је поново донијело обрачун са Западном Њемачком, овај пут без невјероватних грубости виђених у Шпанији. Пораз (0:2) је значио да ће играти за треће мјесто са Белгијом која се кроз иглене уши провукла из групе. Французи су славили са 4:2, након продужетка.

• - Селекцију Мексика са клупе је предводио српски стручњак Велибор Бора Милутиновић којем је то било прво од пет учешћа на СП са пет различитих екипа.
• - Први пораз у квалификацијама Западна Њемачка доживјела је 16. октобра 1985. године на свом терену у Штутгарту од Португалије (0:1) и то у 37. утакмици.
• - Шкотски селектор Џок Стејн преминуо је 10. септембра 1985. године од посљедица срчаног удара током квалификациног меча против Велса када је Дејви Купер из пенала изједначио на 1:1, што је значило да ће Шкоти играти интерконтинентални бараж са Аустралијом којег су на крају прошли. Екипу је са клупе предводио славни Алекс Фергусон.
• - Стадион “Астека” други пут био је домаћин финала, а на њему је одиграно чак 20 утакмица. Управо на трибинама овог здања први пут је виђен мексички талас популарно назван оле.

Нијемци нису бриљирали, али су дисциплином рушили ривале и стигли до финала. Ипак, чувена њемачка упорност није дала резултат против можда и најбољег фудбалера свих времена. Пеле је обиљежио један период свјетског фудбала, а сада је Марадона ступио на сцену. Популарни мали зелени био је енигма за све противнике. Својом харизматичношћу и феноменалним партијама обиљежио је Мундијал, а његова Аргентина вребала је своју шансу из прикрајка. У групи је побиједила Јужну Кореју (3:1), ремизирала са Италијом (1:1) у судару посљедња два шампиона и надиграла Бугарску (2:0). Прво мјесто у групи донијело је љутог јужноамеричког ривала Уругвај (1:0) у осмини финала, а онда је услиједила најчувенија утакмица у историји свјетских првенстава. Аргентина и Енглеска нису се подносиле од СП 1966., што је ескалирало након рата на Фолкландским (Малвинским) острвима 1982. године. Британци су поразили Аргентинце који су били жељни побједе на терену. Очекивао се рат на терену, а Марадона је постигао најчувенији гол у историји Мундијала. Легенда каже да је свих 114.580 навијача на стадиону “Астека” 22. јуна 1986. године видјело Марадонин гол руком када је надскочио голмана Петера Шилтона у 51. минуту, али га није видио главни судија Али бин Насер из Туниса који га је признао. Марадона је касније рекао да није он играо руком већ да је то била божја рука. Само четири минута касније Марадона је извео најчувенији слалом на фудбалском терену. Лопту је узео на својој половини, у спринту нанизао четири енглеска играча као и Шилтона те постигао гол за 2:0. пораз је ублажио Гари Линекер у 81. минуту, али горчина пораза и даље постоји код свих Британаца. Марадонин дрес са тог меча којег је мијењао са Стивом Хоџом продат је ове године на аукцији за 9,2 милиона долара.

Са два гола Марадона је срушио Белгију (2:0) у полуфиналу, а онда је услиједио велики обрачун за Западном Њемачком. Водили су “гаучоси” головима Хозеа Брауна (23') и Хорхеа Валдана (55'), а Нијемце су у игру вратили Карл Хајнц Румениге (74') и Руди Фелер (80') да би други трофеј свјетског првака Аргентини, коју је са клупе предводио Карлос Билардо, донио Хорхе Буручага у 83. минуту. Њемачки селектор Франц Бекенбауер изгубио је финале и као играч 1966. године.

Линекер тресао мреже

Титулу краља стријелаца први пут понио је један Енглез Гари Винстон Линекер и то са шест голова што је било трећи пут заредом. На прве двије утакмице групне фазе није се уписао међу стријелце, да би постигао хет-трик против Пољске (3:0). Затим је два дао против Парагваја (3:0) у осмини финала, а онда један против Аргентине (1:2). Још четири гола дао је на СП 1990. у Италији. За репрезентацију Енглеске играо је од 1984. до 1992. године, уписао 80 наступа и постигао 48 голова. Рођен је 30. новембра 1960. у Лестеру за који је играо од 1978. до 1985. године. Идуће сезоне носио је дрес Евертона, а затим три године био члан Барселоне. У Тотенхем је прешао 1989. и остао до 1992. када се отиснуо у Јапан и играо за Нагоју до 1994. године. Посљедњих година ради као спортски коментатор-аналитичар за бројне медије.

Уругвајски репрезентативац Хозе Батиста најбрже је зарадио црвени картон у историји СП. Њега је на утакмици против Шкотске француски судија Жоел Кини искључио у 56 секунди сусрета послије прекршаја над Гордоном Страханом.

Стара пракса “плавих”

Југославија је наставила са праксом да игра на сваком другом Мундијалу почев од 1974. године па и након наступа у Шпанији није изборила пласман у Мексико.

У групи са Француском, Бугарском, Луксембургом и Источном Њемачком “плави” су заузели четврто мјесто што је било једно од најлошијих пласмана икада. Почело је ремијем без голова против Бугарске у Београду, а онда су услиједиле побједе у Лајпцигу над Нијемцима (3:2) и Луксембурга у Зеници (1:0).

Петровић од повјерења

Судија Зоран Петровић имао је част да буде први Југословен који је водио двије утакмице на СП. Прва је била Ирак - Мексико (0:1), а друга Западна Њемачка - Мароко (1:0). Три пута био је помоћни судија.

Нови реми без голова виђен је против Француске у Сарајеву када је у десетом минуту утакмица биле прекинута због нестанка струје и настављена након 15 минута. Гостујућа побједа над Луксембургом (1:0) дала је наду да ће бити изборена виза за Мексико, а онда су услиједили порази од Бугарске (1:2), Источне Њемачке (1:2) у Београду као и Француске у Паризу (0:2). Југославија је била четврта са осам бодова, испред су били И. Њемачка (10), Бугарска (11) и Француска (11) док је Луксембург остао на нули. Остаће записано да је селектор “плавих” Милош Милутиновић екипу одвео у Бугарску на дан утакмице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.