Глас Српске и велика историја Рукометног клуба Борац: Борчево дијете

Можда је најобјављиванија фотографија везана за град Бањалуку била она под насловом "букет радости", када је 11. априла 1976. године Борац постао првак Европе. Тренутак када капитен Милорад Каралић, заједно са Здравком Рађеновићем и Абасом Арсланагићем, уз побједнички букет подиже и помало уплаканог малишана у одјећи у Борчевим бојама, на семафору је исписано 17:15, а у позадини препун "Борик" у урнебесном слављу. Које је младић са те фотографије? Име му је Анвар Имамовић. Имао је тек три године, родитељи су га специјално обукли за ту велику Борчеву фешту, а та фотографија пратиће га кроз цијели живот. Због ње је и добио надимак Ако и остао му је препознатљив за цијели живот. Анвар-Ако, данас као 43-годишњак, изузетно успјешан човјек, живи и ради у далекој Америци, у граду Бојси, чувајући све вријеме успомену. Није случајно да је на годишњицу Борчевог великог тријумфа 11. априла 2016. године на својој "Фејсбук" страници окачио управо фотографију "букета радости".

- Трагајући за њим велику помоћ имао сам од Оливера Гачића, стручног сарадника у Министарству породице, омладине и спорта РС, са којим је Анвар одрастао. Тако сам и сазнао да је рођен уз сами Стадион спортских игара. Био је добар средњошколац, а онда му је судбина одредила да средином деведесетих година након крвавог рата у распаду Југославије оде у велики свијет - рекао је Марић.

Анвар се присјетио оног што су му о утакмици причали родитељи.

- Отац Хајрудин био је чувени кафански свирач и велики навијач Борца. Мајка Млађенка добила је задатак да за финале Борац - Фредериција иштрика панталоне и џемпер са Борчевим амблемом. То су ми касније они причали. Све троје били смо на финалу. Кад је одсвиран крај отац и мајка подигли су ме увис, а уручење пехара било је ту крај нас. Капитену Каралићу су пришли Рађеновић и Арсланагић који ме зграбио и подигли ме заједно са трофејом. На фотографији се види да сам и заплакао. Касније ће ми другари надјенути надимак Ако, управо због те фотографије и он ме прати цијели живот ево и овдје у Америци што ми је драго с обзиром на свјетску величину и људску скромност никад превазиђеног великог голмана - истакао је Имамовић.

Анвар се сјећа и данас бројних одлазака на утакмице фудбалера, а поготово рукометаша Борца. Данас живот који су му обиљежили спорт и музика. Повукао је на оца у музици, а вуче дубок коријен. Анварова тетка, Млађенкина сестра, пјевала је у опери, а остале су упамћене њене изведбе у дуету са славним Маријом дел Монако. Отац Хајрудин умро је 90-их година минулог вијека, док са мајком Млађенком живи у САД, гдје је он угледан банкарски стручњак.

- У припремању серијала "Били су рукометни анђели" од огромне помоћи била ми је документација "Гласа". Ову фотографију која обиљежава Борчев европски тријумф снимио је фоторепортер Душан Кецман. Снимили су је и други, али ни на једној се не види комплетан амбијент трофеј, славље, семафор и раздрагана публика у дворани.

Оне прве фотографије из ере Караџе, Јовића, Перовића, Сарачевића, браће Станивуковић... снимио је исто тако Кецман, а оне треће која је освојила Куп ИХФ Кнежевића, Голића, Јовића... дјело су опет "Гласовог" репортера Растка Остојића. Све то заједно говори колико је велику улогу у чувању историје града Бањалука па самим тим и историје РК Борац имао "Глас", односно "Глас Српске", што сам ја, такође као дијете "Гласа" користио припремајући серијал "Били су рукометни анђели" - нагласио је Марић.

Легенда о боксу

Аутор серијала "Били су рукометни анђели" Томо Марић каже, да је уз антологијске фотографије из архиве "Гласа" и "Гласа Српске" као и једино сачувано свједочанство о великом успјеху Рукометног клуба Борац 1976. године посебно мјесто у историји бањалучког спорта спорта има и подвиг фоторепортера Душана Кецмана са меча за титулу првака Европе између Маријана Бенеша и Жилбера Коена.

- Једни је "Глас" имао серију фотографија оног незаборавног налета Бенеша. Кад се данас пажљиво погледају те фотографије још на петој фотографији гдје већ Коен посрће сви фоторепортери око ринга, имају спуштене фотоапарате. Зато је "Глас" и имао то рушење Коена, а све свјетске агенције и дневне новине када је Коен лежао на поду - казао је Марић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.