Блистају у клубовима, лоши за репрезентацију

Најбољи фудбалер Лација, за којег је Јувентус љетос нудио невјероватних 70 милиона евра, нема мјесто у Муслиновој екипи, а сам селектор недавно је рекао да сви играчи, па и Милинковић-Савић, морају испунити три услова да би заиграли у националном тиму. Случај са Сергејем није једини када је ријеч о непозивању играча који су према мишљењу многих стручњака имали мјесто у најбољем националном тиму, али су селектори били неумољиви.

Од 1994. године када су СР Југославији скинуте санкције и када је почела играти утакмице, неколико фудбалера никако није успијевало да нађе пут до дреса репрезентације, иако су блистали у својим клубовима. Први селектор СР Југославије Слободан Сантрач могао је да рачуна на неке од најбољих играча у историји српско-црногорског фудбала, међу којима су били Драган Стојковић Пикси, Дејан Савићевић, Предраг Мијатовић, Владимир Југовић, Синиша Михајловић..., али међу њима се није нашао Милинко Пантић. Тадашњи члан Атлетико Мадрида био је прво име "јорганџија", којима је донио дуплу круну у Шпанији. За "плаве" је дебитовао против Фарских острва и шансу је добио у 40. минуту, да би потом у квалификационом мечу против Шпаније у Валенсији (0:2) за Мундијал у Француској 1998. одиграо само пет минута јер се повриједио након уласка у игру и никада више није заиграо.

Случај Дејана Рамба Петковића посебна је ставка. Њега су заобилазили готово сви селектори од 1994. до 2011. године, када је завршио каријеру у 39. години. Сантрач му је давао прилику у шест пријатељских мечева, али никада није играо на званичном. Пред Мундијал у Јужној Африци селектор Јапана, прослављени Бразилац Зико, рекао је да ће Србија и Црна Гора бити шампион јер има 23 боља фудбалера од Рамба, који није увршћен у тим. У Бразилу је имао статус божанства, а игнорисали су га Милан Живадиновић, Вујадин Бошков, Илија Петковић, Милован Ђорић, Дејан Савићевић и Хавијер Клементе. У свом другом мандату на клупи репрезентације Илија Петковић није давао прилику Марку Пантелићу, којег није повео на Мундијал у Њемачку, иако је он тада у дресу Херте пружао одличне партије. Први селектор самосталне Србије и први странац на клупи Хавијер Клементе брзо се одрекао Матеје Кежмана, Данијела Љубоје и Саше Илића, да би тада услиједио мирнији период када су они најбољи углавном играли. Страсти су поново узбуркане доласком Синише Михајловића, који је доста промијешао тим, позивао многе играче, али међу њима није било Немање Матића, који је тада бриљирао у Бенфики и вратио се у Челзи. Михајловић је попустио у вези с њим, али није са Адемом Љајићем, којег је одстранио из тима након што је фудбалер одбио да пјева химну Србије на пријатељском мечу са Шпанијом. Љајић је био у немилости и код Дика Адвоката, да би заиграо код Радована Ћурчића, али ни он није могао без инцидената.

Јунак квалификација за Мундијал у Русији и најбољи играч Муслиновог тима Душан Тадић није имао мјеста код Ћурчића, а и сам играч је једном приликом изјавио да не жели играти за Србију док је Ћурчић селектор.

Баста

Током година неправедно је изостављен и садашњи члан Лација Душан Баста, који је дебитовао још прије 12 година, а до сада је уписао само 17 наступа за сениорски тим. Осим њега, често се спомињао и Миралем Сулејмани, који је некад играо, а некад није, баш као и нападач Лација Филип Ђорђевић. Ни легенда Олимпијакоса Предраг Ђорђевић није испочетка био миљеник селектора, па је тек у квалификацијама за СП 2002. године добио прилику у такмичарским мечевима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.