Бивши рукометаш Жикица Милосављевић за Глас Српске: Пролазак групе само би гурнуо ствари под тепих

Резултати и игра нису били на нивоу, јасно је и обичним посматрачима који и очима навијача увиђају лоше ствари, а тренерске очи сигурно још много отвореније и детаљније. Много је оних који су задужили српски рукомет и који имају право да кажу када нешто није у реду, а један од њих свакако је троструки освајач медаља на великим такмичењима Жикица Милосављевић. Актуелни стратег Коњуха анализирао је за "Глас Српске" без длаке на језику све што је уочио и што му пара душу у овим необично топлим зимским данима.

- Игра је била катастрофална, немамо ту шта много да причамо. Можемо само да тражимо разлоге зашто је таква, а по мени има их много. Могли смо и да очекујемо овако нешто после припремног периода и низа пораза, али да ће бити баш оволико лоше, нисам могао да предвидим. Припреме су ту да екипа расте, како играчки тако и психолошки, да играчи осете сигурност и веру у себе. Чини ми се да ништа није урађено. Друга ствар је избор играча, који по мени није најсрећнији - апострофира Милосављевић.

Растко Стојковић је отказао припреме због повреде, па се накнадно прикључио одгодивши операцију, да би га селектор Јовица Цветковић на крају изоставио са списка путника правдајући такву одлуку повредом.

- Та ситуација је прилично чудна и свима оставља могућност да је тумачи како хоће. Не верујем да би Стојковић дошао на припреме да није могао да игра, пре бих поверовао да га Цвеле није повео јер је сматрао да му није потребан. Па што си га онда звао? Следеће, сви који прате рукомет знају да поставка у одбрани није најсрећнија. Немања Зеленовић кроз читаву каријеру у одбрани игра на позицији два, а у Хрватској је крајњи играч, да би на броју два био Бојан Бељански, који цели живот игра на тројку или четворку. Мијајло Марсенић има доста клупског, али врло мало репрезентативног искуства. Немања Обрадовић је скупио једва 20 тренинга у националном тиму, а игра на толико одговорној позицији. При томе зна да повуче контру, али редовно излази из игре како би неко други играо у нападу - анализира Милосављевић.

Игра у нападу није ништа боља, а некада један од најбољих крилних играча свијета и званично најбоље крило Свјетског првенства 2001. године, када је Југославија освојила бронзу, наводи неколико разлога зашто је то тако.

- Петар Ненадић је виртуоз, то нико не може да му оспори. Али и пре њега је било већих виртуоза па су се подредили успеху репрезентације. Он то није урадио и џаба нам његова три вансеријска потеза у десет напада када остали не могу да дођу до свог нивоа. Рукомет није трка на 100 метара, па изађеш на стазу, истрчиш и победиш. Рукомет је комплекснији спорт, треба све да се уклопи у целину. Имамо четири одлична крила, а дали су до сада голове које можемо избројати на прсте. Није до њих, погодили су све што су могли, али нису имали лопти. То су чињенице, немам намеру никога да критикујем, напротив. Ово је оно што су сви видели - нагласио је Милосављевић.

Послије дебакла од Хрватске он се ипак надао побједи против Шведске, а сада не зна шта може да очекује против Исланда.

- Моја генерација је играла најбоље када смо били у безизлазној ситуацији. Потајно се надам таквом расплету, али се плашим да би евентуални пролазак у другу фазу све проблеме гурнуо под тепих. Рећи ће, прошли смо у другу фазу, то је успех, али ја лично не видим да можемо напред са оваквим системом. У ствари, не видим да постоји систем који би донео бољитак, не за пола године или годину, него за олимпијски циклус - рекао је Милосављевић. 

Он би волио да на клупу репрезентације сједне страни стручњак.

- Још то нисмо пробали (смијех). Без шале, знам да су у игри били Маноло Каденас и Раул Гонзалес, али нисмо их хтели. Мислим да би Каденас био идеално решење, јер је сарађивао са много наших играча, познаје менталитет и има велики ауторитет. Од наших, мислим да је Ненад Перуничић најбоље решење, мада је још неискусан, а да мени неко предложи, одбио бих. Врло је тешка ситуација, тежа него пре пет година и бојим се да ћемо тешко зауставити кола која иду низбрдо. Немамо пирамиду, чак се не зна ни ко су селектори млађих селекција, а од тога све креће - закључио је Милосављевић.

Без скаутинга уочи Хрватске

Милосављевић је изнио и једну инсајдерску информацију из националног тима, која је поприлично шокантна.

- Знам да играчи нису гледали видео и урадили скаутинг уочи меча са Хрватском, што је помало невероватно. То се радило и када технологија није била на оваквом нивоу, пре 20-30 година и незамисливо је да сада то не радимо - рекао је Милосављевић.

Безвољност

Ни на лицима рукометаша не види се потребан жар.

- Гледао сам како су Французи добили Норвежане на искуство и борбеност. Они су много веће звезде од наших момака, али падају на главу за сваком лоптом. Код нас се то не види ни приликом интонирања химне, ни на тајм-аутима. Нећу да кажем да Цвеле нема тај набој, видим како енергично води утакмицу и знам како је играо, али изгледа да није убедио играче да могу много више и боље него што показују - рекао је Милосављевић.

Фаворити

Главни кандидати за медаље полако се издвајају, а осим стандардних Француске, Данске и Хрватске, Милосављевић издваја још двије репрезентације.

- Допало ми се како игра Норвешка, без обзира на пораз од Француске. Шпанци такође имају добру шансу, а од земаља из окружења волео бих да Македонци направе нешто више. Победа против Словеније је одлична подлога - нагласио је Милосављевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.