Ружа Тодорова прво надахнуће Вука Караџића

Посла имају око одржавања саме манифестације - бесједе, сценски прикази, музички садржаји, глумци, званичници, гости, посјетиоци... И то ће се ваљано обавити, јер су Јадрани већ седамдесет и пет пута показали да то знају и умију. У то су се посљедњих четрдесетак година увјерили многи.

У Вуковом Тршићу ових предсаборских дана доста је посјетилаца, излетника из бројних мјеста. Они из удаљенијих мјеста: Београда, Новог Сада, Смедерева и других, када пођу на љетовање на Тару или море, сврате у Тршић, освјеже се, обиђу знаменитости овога мјеста, па наставе пут.

Они из околине - Лознице, Зворника, Шапца, Ваљева, Бијељине, Крупња и других мјеста у Тршић долазе да се одморе у долини рјечице Жеравије, хладовини модрих врба, у буковој шуми и шетњи пропланцима јадарских брда.

- Та јадарска брда и јесу веома значајна за свеколики Вуков живот - одрастање, описмењавање, учење и прву његову љубав. То су били његови "најзначајнији универзитети" - учио је живот док је чувао стоку и радосно јурцао по пландиштима са вршњацима. За разлику од њих од рођака Јефте Савића учио је прва слова, а у очевој кући слушао умилно приповиједање људи који су им долазили и пјесме уз гусле. Све је то била основа Вуковом књижевном дјелу у бијелом свијету - каже кустос у Вуковој родној кући Драгица Лучић-Игњатовић.

Тршић у Јадру мало је мјесто, али са великим именом и богатом историјом. На први поглед то се и не би могло рећи, јер се то одмах не примијети. Потребно је вријеме да се прође цијелим крајем, да се људује са Јадранима, па тек онда да се о Тршићу доста сазна, али никада све и до краја.

Тако је и овдје, али и у сусједству - у Рађевини, Подгорини, Подрињу... Пејзаж шпартају стазе и богазе, путеви и прелази, нижу се куће, воћњаци, покошене ливаде, кукурузишта, шуме, пропланци, потоци...

Вуков родни Јадар заталасан је као широко море. Овај крај је некако више за размишљање и причу. Тршић је као створен за оне са тананом душом, који воле да ходају, застају, разговарају и памте.

- У Јадру и Вуковом Тршићу путнику се штошта мора разјаснити, па ма колико од био учен и виђен, јер приче о њима самима нису довољне. Важне су оне које приповиједају чобани, дрвосјече, домаћини и они који воле и свој завичај али и Вука - објашњава Драгица Лучић-Игњатовић.

Настају тако казивања о Вуку и његовом Тршићу у којима се придодаје доста, што из маште што из ранијих приповиједања. Овдје се може сазнати да је мали Вук био као и сва дјеца, да је био спретан, одважан и даровит. Ипак - мали Караџић се разликовао од друге тршићке дјеце. Та различитост у младости је била још очитија, упркос томе што је Вук никада није истицао. Осјећала се а то су његови вршњаци поштовали.

- Вук се у раној младости заљубио у Ружу, стаситу кћерку свога комшије Тодора. Стално су били заједно и љубав је била обострана. То су сви знали у Тршићу, јер су обоје били из угледних кућа. Тај период Вуковог живота приказан је и у телевизијској серији "Вук Караџић". Ружу Тодорову, прву Вукову љубав, глумила је Гала Виденовић. Приказано је само како су се њих двоје младих, испуњени срећом, вољели чувајући стоку по тршићким пландиштима. И ништа више. Ни колико су се вољели, ни до када. Прича о Ружи и Вуку у стварном животу има други ток. Ружа Тодорова засигурно је била прво Вуково надахнуће. Можда и највећа љубав - његов непребол - приповиједа књижевник и велики познавалац Вуковог живота и дјела Љубомир Ћорилић.

Како то обично бива у животу усуд се поиграо са њима. Млади Вук у Будимпешти је сазнао да ће до краја живота бити хром, са савијеном ногом. То је био главни разлог да до старости више никада не дође у Тршић - није хтио да га тако обогаљеног види Ружа. У тадашње вријеме људи са тјелесним недостацима били су неправедно гурнути на маргину живота. Били су обиљежени. Вук је желио да га Ружа упамти као стаситог, хитроногог и способног младића, а не сакатог и неспособног са штулом.

- Тјелесни недостаци у Вуково вријеме били су срамота. Хромост му је још теже пала, јер се због ње морао одрећи своје прве и велике љубави - Руже Тодорове. Она се касније удала за тадашњег веома угледног трговца из Тршића Милутина Добрилића, са којим је имала два сина Тодора и Михаила. Тодор је био високи државни службеник у књажевској канцеларији у Београду, у вријеме владавине Милоша Обреновића, али и касније када је на српски престо дошао Карађорђев син Aлександар Први Карађорђевић. Михаило је био успјешан трговац - објашњава Ћорилић.

Вук се, можда баш због те своје болести, али и да би гасио свој непребол, започео у туђини свој велики стваралачки рад. Ружу Тодорову никада није заборавио. Чак јој се, у смјени српских династија, када она то није ни знала, одужио - спасао јој је синове Тодора и Михаила од освете Милоша Обреновића.

- Када се поново из Беча, из прогонства, на српски престо вратио Милош Обреновић, одмах је почео велику чистку. Разрачунао се са присталицама династије Карађорђевић. Био је немилосрдан. Светио се присталицама Карађорђевића, па су на удару били и Ружини синови. Вук је на једвите јаде успио да умоли Милоша да поштеди животе Тодору и Михаилу и да их пребаци преко Саве у Aустрију. Тако су Ружини синови спасили главе и остали жив - прича Ћорилић.

И у сјећањима Јадрана, али и у свим другим причама о Вуку "губе" се Ружа и њени синови, осим у једној - на дан Вукове сахране у Бечу на Максовом гробљу у Лануштрасе.

- На Вукову сахрану су дошла су двојица елегантних и стаситих мушкараца, обучених по тадашњој посљедњој европској моди. На Вуков одар приложили су повећу суму новца и све вријеме били су уз Вуков ковчег. Ријетко је ко од присутних знао ко су била та двојица младих људи. Када је Вукова кћерка Мина питала једног од свештеника који су вршили опијело ко су та двојица, овај јој је тихо шапнуо да су то Тодор и Михаило Добрилић из Тршића, синови Руже Тодорове, прве љубави њеног славног оца -  прича Ћорилић.

Касније се више ништа није чуло о Ружиним синовима, највјероватније због осветољубивог Милоша Обреновића, јер више није било Вука да их штити од њега.

Када се у у септембру у Тршић, на сабор, слије велики свијет: научници, историчари, књижевници, духовници, глумци и поштоваоци Вуковог дјела мало ће се ко од њих, гледајући тршићке перивоје који чувају тајну на Вука и Ружу, сјетити те жене, веома значајне и пресудне у цијелом Вуковом животу.

И ова прича је само мало подсјећање на Ружу Тодорову из Тршића, на прво надахнуће славног Вука, увијек скриту и потиснуту из званичне историографије, али једне од најважнијих личности у Вуковом животу.

Вуков сабор

Љето у Лозници, Троноши и Вуковом Тршићу протиче у знаку опсежних припрема за 76. Вуков сабор, најстарију и најпознатију културну манифестацију у српском народу, која би требало да се одржи средином септембра у Тршићу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.