Шта ако се сретну амерички Ф-35 и руски Су-35?

Упоређивање авиона је увијек забавно, нарочито када њихова имена имају исти нумерички индекс. Наравно, никада се није десио прави сукоб Ф-35 и било ког руског авиона, а уз мало среће и пуно стрпљења никада га неће ни бити, стога наставите да читате ово поређење само као ствар нагађања.

Веб-сајт „Скаут" позабавио се следећим мисаоним експериментом: шта би се десило када би група од четири Ф-35 срела групу од четири Су-35 у борбеној ситуацији?

У првом одговору, који се налази у њиховом чланку „Руски Су-35 према америчком ’Стелту‘ Ф-35: Ко побјеђује?", запажа се да је „највјероватнији одговор да би промјенили курс и позвали Ф-22 ’Рапторе‘ и Ф-15Ц-ове, који имају задатак да стекну и одржавају супериорност у ваздуху".

„У међувремену, Ф-35 би весело продужили својим путем на извршавање задатака", додали су аутори.

Какве податке они имају који подржавају ову њихову тврдњу? Су-35, који још увијек није у потпуности пета генерација војног авиона, представља прилично унапређену верзију поузданог авиона Су-27 (НАТО назив „Фланкер"), који је први пут полетио 1977. Треба истаћи да надоградња укључује нову авионску електронику, нове моторе, па чак и модификовану структуру трупа — што обично означава нови модел.

„Су-35 може да достигне брзину од 2,25 маха на великим висинама и 1,13 маха на нивоу мора, што је у рангу са америчким авионом пете генерације Ф-22 ’Раптор‘. С друге стране, Ф-35 „једва може да додирне 1,6 маха под пуним млазом", наводи „Скаут".

„Док четири авиона ’Раптор‘ који крстаре великим суперсоничним брзинама у ријетким слојевима атмосфере изнад 15,24 километара могу ефикасно да изаберу када и гдје да се боре, група Ф-35, споријих авиона који лете на мањим висинама, могла би да буде присиљена да реагује на непријатељске авионе са бољим перформансама, уколико не буду пажљивији", тврди аутор чланка.

Мање брзине значи мање енергије за лансирање ракета, што, заузврат, значи краћи опсег напада. „Скаут" истиче да Ф-35 не може да носи толики број ракета ваздух-ваздух као Ф-22.

А са ракетом АИМ-9Икс, која има много краћи домет и намијењена је за борбе у ваздуху, Ф-35 у својој конфигурацији не носи ниједну.

Ракете дугог домета АИМ-120 (АИМ-120 АМРААМ) за Ф-35, способне за борбе изван видног поља, такође су подложне ометању радио-таласа.

„Ако је присиљен на борбу у ваздуху, врхунске вјештине и искуство пилота америчког Ф-35 могли да буду једини фактор који би могао да га спаси да буде оборен", тврди веб-сајт.

„У суштини, пилот авиона Ф-35 требало би да избјегава блиску борбу по сваку цијену".

Треба истаћи и да авиону Ф-35 такође недостаје маневарска способност. Сви борбени авиони у служби америчког ваздухопловства могу да надмаше Ф-35 у смислу маневрисања — укључујући и старије летјелице попут Ф-16 или чак Ф/А-18 „Хорнетс". Једина ствар на коју Ф-35 заиста може да се ослони су његова „невидљивост" и високотехнолошки сензори. Ако пилот има среће, могао би да изврши изненадни напад ван видног опсега.

На крају „Скаут", као резултат свог добронјамерног мисаоног експеримента, препоручује да се авиони Ф-35 само сакрију и омогуће руским авионима широк простор за пролаз.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.