Колико, заправо, има мрава на свијету?

Предвиђа се да ће свјетска људска популација премашити 8 милијарди у наредним мјесецима. У поређењу с мравима, то је јадна прекретница.

Научници су до сада направили најтемељнију процјену глобалне популације мрава - инсеката који су се населили готово свуда на планету - а процијењена укупна бројка је невјероватних 20 трилиона.

То не би требало да буде изненађење с обзиром на то колико су ови ужурбане и друштвене бубе свеприсутне и чињеницу да напредују од доба диносаура, с најстаријим познатим фосилом мрава који датира од прије 100 милиона година из раздобља креде.

"Мрави засигурно играју средишњу улогу у готово сваком копненом екосистему", рекао је ентомолог Патрик Шултхајс са Универзитета у Вирзбургу у Њемачкој и Универзитета у Хонг Конгу, коаутор студије објављене прошли недеље у часопису "Proceedings of National Academy of Sciences".

"Они су врло важни за кружење храњивих супстанци, процесе разградње, ширење сјемена биљака и промјене. Мрави су такође врло разнолика група инсеката, с различитим врстама које испуњавају широк распон функција. Али највише од свега, то је њихова бројчана заступљеност која их чини кључним еколошким играчима", рекао је он.

Постоји више од 12.000 познатих врста мрава, који су обично црне, смеђе или црвене боје и имају тијело сегментирано у три дијела. У распону величине од око 1 мм до око 3 цм, мрави обично настањују тло, лишће или распадајуће биљке - а повремено и људске кухиње.

Мрави, чији су најближи рођаци пчеле и осе, настањени су готово свуда на Земљи, као што сваки излетник зна, осим Антарктике, Гренланда, Исланда...

"Био сам задивљен чињеницом да је биомаса мрава већа од биомасе дивљих сисара и птица заједно, те да досеже 20 одсто људске биомасе. То вам даје разумијевање размјера њихова утицаја", рекла је еколошкиња и ко-водитељка студије Сабине Нутен, такође са Универзитета у Вирзбургу и Универзитета у Хонг Конгу.

"Сматрам да је огромна разноликост мрава фасцинантна. Могу бити сићушни или велики и показивати ​​најбизарнија прилагошава", додала је Нутен, наводећи широко распрострањени род мрава назван Strumigenys, познат по дугим устима са шиљцима који се користе за лов на мале бескичмењаке.

Истраживачи су своју анализу темељили на 489 студија популација мрава на свим континентима на којима мрави живе.

"Наш скуп података представља збир огромног напора хиљаде научника. Тако смо били у могућности екстраполирати број мрава за различите регије свијета и процијенити њихов укупни глобални број и биомасу", рекао је Шултхајс.

Утврђено је да тропска подручја садрже много више мрава него друга подручја, при чему шуме и сушна подручја имају више мрава него урбана подручја.

"Постоје одређени дијелови свијета у којима имамо мало података и не можемо доћи до поузданих процјена за све континенте. Африка је један такав примјер. Дуго знамо да је то континент врло богат мравима, али и недовољно проучен," рекао је Шултхајс.

Мрави обично живе у колонијама које се понекад састоје од милиона њих подијељених у групе с различитим улогама као што су радници, војници и краљице. Раднице, све женке, брину се за већу матицу и њено потомство, одржавају гнијездо и траже храну. Мужјаци се паре с краљицама, а затим умиру, преноси Б92.

"Неки мрави свакако могу бити јако досадни, али то је перспектива човјека", рекао је Шултхајс.

"Већина мрава је заправо врло корисна, чак и нама људима", додао је Шултхајс.

"Размислите о количини органских састојака коју 20 милијарди мрава транспортује, уклања, рециклира и једе. Заправо, мрави су толико битни за неометане биолошке процесе да их се може сматрати инжењерима екосистема.

Покојни научник за мраве Е.О. Вилсон једном их је назвао ‘малим стварима које покрећу свијет‘.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.