Еволуција лептира - од прије 100 милиона година до модерних времена: Гдје су се појавиле прве врсте и куда су се шириле?
Прије отприлике 200 милиона постојала је Пангеа, суперконтинент на ком су доминирале биљке из породице цикас и четинарске шуме. Међутим, она је у једном тренутку почела да се распада, а тај процес је био спор и трајао је милионима година.
Сјеверна Америка је подијељена на два дијела, а са њене западне стране појављују се инсекти биљоједи из чијег рода ће се касније формирати први лептири - прије око 101.4 милиона година.
Они су се потом проширили на дијелове који су данас познати као Јужна Америка, Антрактик - копнена маса са топлом климом, повезана са данашњом Аустралијом и стигли до крајњих граница тадашњег свијета с једне стране. С друге стране, њихово путовање није стало јер су прешли преко Беринговог копненог моста и ширили се ка данашњим територијама Русије прије око 70-60 милиона година.
Одатле су кренули ка југоисточној Азији, Блиском истоку и рогу Африке, али оно што збуњује научнике који су реконструисали овај процес јесте то што су се они из непознатог разлога ту задржали наредених 20 до 15 милиона година прије него што ће наставити ка Европи. И коначно, прије 30 милиона година, они су се населили и у њој, али управо ова чињеница је према мишљењу истраживача који су радили на студији објављеној у часопису Натуре Ецологy & Еволутион и разлог зашто овде има неупоредиво мање врста лептира него у другим дијеловима свијета.
Како научници данас ово знају?
Тим научника из Природњачког музеја на Флориди је реконструисао стабло лептира на основу гена прикупљених од 2.300 врста из 90 различитих земаља света. Поред тога, своје податке су упоредили са 11 ретких фосила ових древних инсеката за које су имали прецизне временске одренице постојања.
Иако тврде да је ова једна од најзахтјевнијих студија у којима су учествовали, са сигурношћу се може тврдити да су се они појавили прије око 101,4 милиона година у периоду креде. А како су се хранили биљкама из породице махунарки, које нису имале одбрамбене механизме против инсеката, они су на њима преживљавали наредних неколико десетина милиона година - све док се нису прилагодили исхрани другим врстама биљака, преноси Национална Географија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
