Због љубави према Београђанину, легендарна дива се одрекла славе, Андрић јој спасио живот

Ита Рина рођена је као Италина Кравања у Дивачи код Трста у Италији 7. јула 1907. године. Прича каже да је била лош ученик и да је од малена сањала о филмској каријери и свјетлима позорнице.

Рину су пријатељи 1926, када јој је било 19 година, пријавили на избор за мис у организацији америчке дистрибутерске компаније "Фанамет". Побједници је припала велика новчана награда и филмски уговор у Америци.

Међутим, иако је лијепа Ита изабрана за једну од седам најљепших дјевојака, није учествовала у финалном такмичењу у Загребу јер је њена мајка била шокирана овом дрскошћу, пошто је сматрала да је за дјевојку срамота да учествује на оваквом такмичењу. Зато је ћерки забранила да иде.

Ипак, ово је била прекретница у животу будуће глумице.

Упркос мајчиној забрани, за Итину љепоту се чуло до далеке Њемачке, одакле јој је стигла понуда за пробно снимање. Како није било говора да је породица пусти да оде у Берлин, Ита је 1927. године побјегла од куће.

У Берлину је почела њена глумачка каријера. Потписала је трогодишњи уговор с продуцентском кућом "Остермеиер" и они су од ње направили праву звијезду. Учили су је да глуми, плеше, вози, јаше, плива...

Скоро годину и по дана појављивала се у мањим улогама, стичући искуство и спремајући се за озбиљније улоге.

Њено име - Ида Кравања, први пут је забиљежено на шпици филма "Шта дјеца крију од родитеља" режисера Френка Остена. На наговор продуцента, већ слиједеће године узима псеудоним по којем ће остати заувијек упамћена.

Ова љепотица се прославила 1929. године улогом у филму "Еротикон" Густава Махатија "који је зналачки искористио њену фотогеничност и способност изражавања страсти сензуалне младе жене".

Остало је забиљежено да је након париске премијере приче о заведеној и напуштеној ћерки чувара жељезничке станице, публика Иту Рину дословно на рукама изнијела из биоскопа. Фанови су је обожавали, а критичари хвалили њену "словенску љепоту" и дар за глуму.

Добијала је на стотине писама обожавалаца и услиједила је понуда за наставак каријере у Холивуду. Међутим, на врхунцу славе, 1931. Ити је срце украо Миодраг Ђорђевић, инжењер из Београда, и она је одлучила да све остави и уда се за њега. Промјенила је вјеру, прешавши у православље, и послије селидбе у Београд по други пут у животу узела и ново име – Тамара Ђорђевић.

То није значило да ће се Ита/Тамара одрећи каријере. Ипак, по сопственој одлуци, од тада је снимала само у Југославији и само повремено одлазила у Њемачку у којој се, са доласком нациста на власт, промјенила и ситуација за глумце.

Ита је морала да доказује да није Јеврејка, а током снимања филма "Централа Рио" 1939. године, посвађала се са човјеком који је вређао Југославију, а за кога се испоставило да је из Гестапоа. Затвора ју је спасао само тадашњи амбасадор краљевине Југославије у Берлину - Иво Андрић, који јој је савјетовао да се хитно врати у домовину.

Други свјетски рат глумица је провела далеко од јавности, бринући о мужу, сину и ћерки. Након 1945, на филму се појавила само још једном, у мањој улози у филму "Рат" из 1960. Године, заједно с Батом Живојиновићем.

Након што се и дефинитивно повукла из јавног живота, с породицом се преселила у Будву, гдје је живела све до смрти.

Преминула је маја 1979, за вријеме катастрофалног земљотреса који је погодио тај крај. Имала је 72 године.

Сахрањена је у Београду, на Новом гробљу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.