ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА - Штампа у Босанској Крајини (1906-1941): Освит ширио мржњу и сепаратизам

У уводној ријечи првог броја, под насловом "Нашим истомишљеницима и пријатељима!", уредништво каже да се одавно "осјетила потреба за једним уистину независним и објективним листом у Бањој Луци и у овим крајевима уопће". Лист је обећао да ће "заступати интересе наше покрајине, која је сасвим запуштена, јер се позитивно зна да је ова бановина у сваком погледу најзаосталија. Писаћемо о свему што народ интересира и третирати сва она питања о чијем ријешењу овиси спас народа". Истакнуто је да ће се водити брига "о исламском елементу, који је већ све своје изгубио и за ког се више нема тко бринути. Њихова невоља нам најтеже пада на срце".

Иако се декларисао као "независни", лист је био близак политичким идејама Влатка Мачека и Хрватске сељачке странке. Залагао се за федеративно уређење државе, по којем би Хрвати имали "признату у првом реду своју политичку и народну индивидуалност", односно "свој народни суверенитет". Према мишљењу Управе полиције у Бањалуци од 6. новембра 1935, правац писања "Освита" било је "ширење сепаратизма и племенске мржње", односно лист је био "сепаратистичког садржаја, а и они који га уређују сами су сепаратисти".

Главним унутрашњополитичким питањем лист сматра хрватско питање, које је "стожер и окосница свему". Поред хрватског питања, "долази на тапет и питање Босне". На "питање Босне" лист гледа као на дио хрватског питања.

Поред политичких ствари, на страницама "Освита" претресана су и друга питања из области друштвеног живота. Лист је писао о стогодишњици хрватске химне, о муслиманској просвјетно-вјерској аутономији, о 17-годишњици раскида свих веза између Хрватског сабора у Загребу и Аустроугарске, о прослави 1050-годишњице смрти св. Метода, о прослави ХИ свјетског дана штедње, о прослави Дана католичке омладине у Бањалуци, о св. Ивану Капистрану, о појму и психологији наше чаршије, о друштвеном животу Хрвата у Врбаској бановини, о потреби градње читаоница по селима, о Јеврејима, о организовању Југословенске радикалне заједнице у Босни, итд.

У рубрици "Догађаји по свијету" највише је писано о талијанско-абисинском рату.

Излажење овог листа обуставило је Министарство унутрашњих послова "јер је три пута узастопце био заплијењен". Лист је престао да излази 17. децембра 1935. Укупно су изашла три броја.

"Освит" је штампан латиницом у 1.000 примјерака, на осам страна фолио формата (44 цм), у Штампарији Звонимир Јовић и Ко. у Бањалуци. Излазио је једанпут недјељно, а сваки број пагиниран је засебно.

"Народна орнаментика"

"Народну орнаментику" је издавао Народни музеј Врбаске бановине у Бањалуци. Уредник јој је био академски сликар и управник Музеја Шпиро Боцарић. Часопис је штампан ћирилицом и латиницом на кварт формату (32 цм). Изашла су у току 1935. само два броја.

"Наше село"

"Наше село" је пољопривредни лист. Излазило је "сваког другог уторка", као прилог "Врбаским новинама", обично на једној страни. Лист је уређивао "Уређивачки одбор Удружења југословенских агронома - Секција Бања Лука".

Писао је о односу села и града, значају задругарства, пољопривредном законодавству, здравственим приликама на селу, сеоском туризму, ратарству, сточарству, виноградарству, воћарству, биљним болестима и штеточинама, пчеларству, итд.

Сарадници "Нашег села" били су Милан Јанковић, Л. Филипић, Коста Бабић, Валеријан Спицин и др. Лист је излазио током 1935. и 1936, у четрдесетак бројева.

"Вјесник Деканије усорске"

"Вјесник Деканије усорске" је информативно-вјерски лист. Издавао га је Жупни уред у Блажују код Теслића. Одговорни уредник листа био је Амброзије Бенковић. Штампан је латиницом на октав формату. Повријемено је издаван у Теслићу и Сарајеву од 1935. до 1945.

"Бањалучки спортски лист"

Власник за Конзорциј листа био је Мехмед Гушић, а одговорни уредник Иван Радман. Лист је почео да излази 20. марта 1936.

У уводнику првог броја, под насловом "Зашто излазимо?", уредништво је указало на потребу да се у Бањалуци "покрене један чисто спортски стручни лист". Уредништво је обећало да ће лист бити "неовисно гласило", те се неће "нимало жацати, да износи све ствари реално и објективно, које се дешавају у спортском животу наше бановине. Све што је добро поздравићемо, а лоше ћемо настојати искоријенити".

"Бањалучки спортски лист" највише се бавио фудбалом, а осталим спортовима посвећивао је мало пажње.

Лист је штампан ћирилицом и латиницом, у кварт формату, у Штампарији Браћа Јакшић у Бањалуци. Издаван је једанпут недјељно, а изашла су само три броја.

Мр БОЈАН СТОЈНИЋ, архивски савјетник, директор Архива Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.