Записи из Архива Републике Српске: Бански санитетски савјет Врбаске бановине

Бројао је 15 чланова, од којих десет редовних и пет ванредних. Редовни чланови бирани су по положају и именовани. Били су то: начелник Одјељења за социјалну политику и народно здравље при Краљевској банској управи Врбаске бановине, шеф - љекар Окружног уреда за осигурање радника у Бањалуци, директор Хигијенског завода у Бањалуци, представник Љекарске коморе Врбаске бановине. Шест редовних чланова, од двоструког броја које је предложио бан, именовао је министар социјалне политике и народног здравља. Од укупног броја предложених најмање двоје је морало бити из реда болничких, среских и општинских љекара. Ванредне чланове, од двоструког броја које је предложио бан, именовао је исти министар. Од њих је по један морао припадати струци санитетско-техничкој, апотекарској, правној, социјално-политичкој и ветеринарској. Они су позивани на сједнице на којима се расправљало о струци којој су припадали и тада су имали право гласа.

Банском санитетском савјету је предсједавао начелник Одјељења за социјалну политику и народно здравље. Савјет је могао о појединим питањима тражити мишљење од стручњака који нису били његови чланови. Могао је подносити приједлоге по сопственом нахођењу у вези са питањима народног здравља, уређења здравствене службе и здравствених установа.

Мишљење од Банског санитетског савјета тражило је Одјељење за социјалну политику и народно здравље Краљевске банске управе Врбаске бановине приликом пројектовања, грађења и проширивања болница, оснивања нових болница и болничких одјељења, одобравања назива специјалисте за љекаре, дентистичке праксе, за слободно руковање апотеком и апотекарских концесија на основу расписаних конкурса. Бански санитетски савјет давао је мишљење и о статусу здравствених општина, самосталних или удружених, о избору љекара, висини накнаде за љекаре и сестре, цијена за лијечење и слично.

У Бански санитетски савјет у Бањалуци именовани су почетком 1930. као редовни чланови по положају: др Димитрије Марковић, здравствени инспектор и в.д. начелника Одјељења за социјалну политику и народно здравље Краљевске банске управе Врбаске бановине, др Тодор Јеремић, шеф љекар Окружног уреда за осигурање радника у Бањалуци, др Гавро Вујичић, в.д. директора Хигијенског завода у Бањалуци и др Ђорђе Букинац, градски физикус. Чланови које је именовало Министарство за социјалну политику и народно здравље Краљевине Југославије били су: др Вид Антица, здравствени савјетник у Дервенти, др Бранко Косановић, здравствени приправник у Босанској Крупи, др Михаило Вујичић, здравствени пристав у Бањалуци, др Јован Малић, општински љекар у Босанској Градишци, др Ејуб Мујезиновић, примарни љекар Градске болнице у Бањалуци и др Мавро Хорн, управник Дома народног здравља у Бихаћу. За ванредне чланове изабрани су Славиша Вајнер, инжењер Хигијенског завода у Бањалуци, за санитетско-инжењеријску струку; мр фарм. Милан Радочај, апотекар у Бањалуци, за апотекарску струку; Фрањо Косина, бански савјетник у Бањалуци, за правну струку и Желимир Атанацковић, в.д. инспектора рада у Бањалуци, за социјално-политичку струку.

Одлуком министра социјалне политике и народног здравља Краљевине Југославије од 2. новембра 1932. др М. Вујичић је разријешен дужности редовног члана Банског санитетског савјета. На његово мјесто постављен је др Љубомир Милић, срески санитетски референт у Прњавору.

Рјешењем министра социјалне политике и народног здравља Краљевине Југославије од 21. марта 1934. за редовне чланове Банског санитетског савјета у Бањалуци постављени су др Душан Мушкатировић, управник болнице у Бихаћу (умјесто покојног др Е. Мујезиновића), др Перо Стјепановић, срески љекар у Бањалуци (умјесто др В. Мрчића), др Мирко Суботић, општински љекар у Босанској Градишци (умјесто др М. Кадића), а за ванредног члана за правничку струку постављен је др Тихомир Димитријевић, шеф Одсјека управног одјељења Краљевске банске управе у Бањалуци (умјесто пензионисаног Ф. Косине).

Бански санитетски савјет у 1938. години дјеловао је интензивно у социјално-здравственом и опште-административном погледу. Од важнијих задатака истицао се његов рад у реорганизацији и прегруписавању појединих здравствених општина, изради елабората о изградњи сеоских амбуланти, њиховој организацији и дјеловању и рад појединих чланова савјета у вези са стручним питањима око оснивања и отварања јавних апотека у Врбаској бановини. Трошкови рада Банског санитетског савјета у Бањалуци износили су годишње између 10.000 и 15.000 динара.

Приредио: Мр Бојан Стојнић, директор Архивa Републике Српске, Бањалука

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.