ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА: Мјесни и градски избори за Бањалучки округ (3): Избори темељ свему зашта народи су лили крв

У обраћању омладини НФ је своју побједу представљао као будућност омладине, на којој је задатак да чува тековине НОБ-а и вриједно ради на обнови и изградњи земље.

Велики пропагандни предизборни митинг за грађане Бањалуке и околине одржан је 4. новембра 1945. Град је био украшен и у свечаном расположењу, како је преносила штампа. На главном тргу је стајао стуб са натписима: "За Тита", "За републику" и "Сви на изборе!". Говоре су држали посланички кандидат Бањалуке Осман Карабеговић и члан Извршног одбора НФ-а БиХ Љубо Бабић.

Осман Карабеговић је том приликом рекао:

- Избори 11. новембра нису обични избори. То су избори који падају послије наших страшних мука и патњи, то су избори којима ударамо темеље свему ономе зашто су лили крв и Срби, и Хрвати и Македонци и Словенци и сви наши народи. Зато је тај велики дан - дан националног славља.

Апеловало се на грађане да изађу на изборе и поклоне свој глас Народном фронту. Од изузетне важности за изборе у Босанској Крајини била је посјета маршала Тита Бањалуци.

Он је посјетио Бањалуку 5. новембра 1945, у највећем јеку предизборне кампање. Град је због предизборних митинга већ био окићен, што је посјети дало још свечанији тон. Тита је дочекало 25.000 људи, који су углас клицали: "Тито – Република!", "Крајина је Титова!" и "Хоћемо да Тито говори!" Тита су дочекали и званичници и представници Народног фронта и његових органа у Крајини и БиХ, као што су посланички кандидат за Бањалуку Осман Карабеговић, пуковник Ђурин Предојевић, министар владе БиХ Илија Дошен, члан Извршног одбора НФ-а за БиХ Љубо Бабић и многи други.

У обраћању народу Крајине Тито је, између осталог, рекао:

"Разумије се да је моја света дужност била да дођем у Босанску Крајину, гдје сам тешке године провео заједно са славним борцима, славним синовима Крајишницима у борби против домаћих издајника и туђинског окупатора... Једно бих желио, а то је, да овдје на тлу Крајине подвучем ону огромну заслугу народа Босанске Крајине, оне огромне жртве које је дао за величанствену побједу коју смо извојевали у борби за нашу земљу".

Предизборно обраћање Бањалучанима и становништву Босанске Крајине је настављено слављењем великих битака вођених на тлу Крајине и обећањима да ће напаћени народ Крајине бити награђен за своје жртве. На крају говора је Тито подсјетио на важност новембарских избора, додавши: "Другови и другарице, ми заправо знамо расположење народа, ми врло добро знамо, па ма какве изборе одржали, да ћемо добити огромну већину, јер то није наше добро него општенародно добро. Гласамо за себе, а не за кандидате". Кутија без листе је представљена као она у којој ће гласати сви који су "против тековина крвљу извојеваних, противу напора на обнови и изградњи наше земље, противу програма и начела Народног фронта – противу Народног фронта као цјелине и против народних маса окупљених у њему".

У првом броју "Гласа" након новембарских избора, који је изашао 18. новембра, објављени су и резултати избора по окрузима. У Бањалуци је за Народни фронт гласало 98% бирача. У наредним бројевима листа, све до краја 1945. године, објављивани су Титови говори, његови разговори са страним новинарима и званичницима и о изабраним посланицима из БиХ за Уставотворну скупштину, као и инострани текстови о изборима у Југославији.

"Глас" је у 22. броју на насловници објавио дио расправе са првог засједања Уставотворне скупштине - Декларацију о проглашењу ФНРЈ. Готово сви текстови објављени у том и у неколико наредних бројева информисали су о слављу грађана поводом проглашења републике и укидања монархије. У листу је објављено предавање Едварда Кардеља, потпредсједника савезне владе и министра за Конституанту, одржано путем радија, чија су теме биле главне карактеристике Устава ФНРЈ. Исти број листа донио је и нацрт Устава ФНРЈ. На тај начин комунистичка власт у земљи је жељела да грађанима приближи нови систем власти. Устав је представљао копију совјетског, којег је Уставотворна скупштина прилагодила југословенским приликама. У њему су озакоњене тековине НОР-а. Југославија је остала уједињена у шест република са пет нација.

Мр Маријана Тодоровић Билић, архивиста Архива Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.