За краљицу Мери Стјуарт у затвору - специјалитети о трошку круне

Имала је само шест дана када је постала краљица Шкотске, након смрти свог оца Џејмса V. Већи дио свог дјетињства је провела у Француској док су Шкотском владали различити регенти.

Године 1558. удала се за принца Франсоу који ће годину дана касније постати краљ Француске као Франсоа II. Међутим, он је био слабог здравља те је тако након више од годину дана владавине преминуо, а Мери је постала удовица.

Након тога Мери се вратила у Шкотску и преузела управљање државом 1561. године. Четири године касније удала се за свог рођака Хенрија Стјуарта. Њихов брак се окончао несрећно. Фебруара 1567. краљичина резиденција је била уништена у једној експлозији, а Хенри је након тога нађен мртав у башти.

Када је умрла Мери I Тјудор, Анри II је охрабривао своју снају да преузме енглески краљевски грб и прогласи се краљицом, пошто је и он, као и већина католичког свијета, Елизабету сматрао незаконитом краљицом. Њихове наде су пале у воду, будући да је већинско протестантско становништво Елизабету признало за законитог монарха.

Међутим, Елизабета није имала дјеце, па је Марија постала њена претпостављена насљедница по примогенитури, као најстарија унука у мушкој линији Елизабетине тетке Маргарете.

Мада је Елизабетин отац, Хенри VIII, у тестаменту је забранио краљевској породици Стјуарт да наслиједи енглеску круну, велик број католика у Енглеској је сматрао да Мери има право на енглески престо. Зато је Елизабета затварала Мери по различитим замковима централне Енглеске више од 18 година.

На крају, 1586. године, Мери је ухапшена под сумњом да је учествовала у Бабингтоновој завјери. Суд ју је прогласио кривом и осудио је на смрт, одсјецањем главе.

Иако је била погубљена као непријатељ енглеске круне, Мери је током дугогодишњег заточенишва ипак, имала краљевски третман, откривају недавно објављени документи.

Британска библиотека изнијела је на видјело јавности рачуне за 1580. године, за храну и луксузне предмете за шкотску краљицу током заточеништва у Вингфилд Манору у Дербиширу и замку Тутбери у Стафордширу.

„Био је то делукс затвор. Храна је заиста невјероватна, од основних намирница имала је хљеб, путер, јаја, али било је и меса живине и рибе, за нека јела никада нисам чула“, истакла је Андреа Кларк, водећи кустос средњовековних и раних модерних рукописа библиотеке.

Кларкова је била кустос недавне изложбе Британске библиотеке „Краљице Елизабет и Мери: рођаке а супарнице“, која се бавила њиховим односима, завјером, шпијунажом и издајом, Енглеском и Шкотском разапетим између протестантизма и католичанства и вјерским ратовима у тадашњој Европи.

На ролнама пергамента, професионални писари су навели сваки трошак који је настао између децембра 1584. и фебруара 1585. године.

„До тренутка када су рачуни састављени (1585), Мери је била у енглеском заточеништву скоро 17 година, а потом је повјерена на чување сер Ралфу Садлеру“, додаје Кларк.

Рачуни показују да је Мери јела говедину, овчетину, телетину, вепра и живину, као и бакалар, лососа, јегуљу и харинге зачињене шафраном, ђумбиром и мушкатним орашчићем и преливе од вина и пива.

Наранџе, маслине, капар, бадеми и смокве били су међу њеним егзотичним посластицама. Слатки луксуз је укључивао мармеладу, кекс од кима и воће конзервирано у сирупу.

Иако је Мери, заробљеница енглеске круне, само повремено било дозвољено да јаше, она је наставила да држи своје коње, а на рачунима су се нашле и ставке као што су фењери, сијено и лијечење коња. Ту су и плате за 40 војника који су је чували, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.