Тајна "Солунског процеса": Човјек из сијенке који је владао Србијом

Ако гледате другу сезону серије "Сијенке над Балканом" онда знате да је централни дио заплета и тзв. "Солунски процес" тј. суђење Апису и припадницима организације Црна рука. Догађај се одиграо усред Првог свјетског рата, скоро па на самом фронту и и данас је дјелимично обавијен велом тајне, али понешто се ипак са сигурношћу зна.

Да бисте у потпуности разумјели "Солунски процес" прво треба да знате ко су били припадници Црне руке и њен фактички вођа Драгутин Димитријевић Апис који је (слично као што је у серији приказано) скоро па митска личност српске историје.

Хваљен и куђен

Српска историја препуна је мање или више значајних и утицајних личности, али је ријетко која тако контроверзна као она Драгутина Димитријевића Аписа.

Хваљен и куђен, херој и терориста, човјек који је страдао од руке исте династије у чијем устоличавању је учестовао, изузетан војник и "завереник по професији", Драгутин Димитријевић Апис организацију "Уједињење или смрт", познатију под називом "Црна рука", званично је основао 1911. године. Ипак, њени коријени сежу до 1901. када се група официра-завјереника, заједно са Аписом, први пут окупила и разматрала план о ликвидацији Александра Обреновића.

Апис је био један од главних завјереника. Вјеровао је да су Обреновићи тирани, а да је војска под њима обешчашћена и понижена. Иако је атентатом освојену власт 1903. препустио политичарима и династији Карађорђевић, Апис је цијелу деценију имао водећи утицај у војним пословима Србије.

Крајем 1913. потпуковник Апис је постављен за шефа Обавијештајног одјељења српског Генералштаба. Причало се да је он најмоћнији човјек у Србији. Његови агенти су прикупљали информације о свему и свима, а "црнорукаши" су давали потпору и радили на идеји уједињења свих Срба у једну државу.

Одатле и приче о томе да је управо Апис контролисао рад "Младе Босне" и, ако није учестовао у организацији, онда свакако јесте знао за припреме атентата на надвојводу Франца Фердинанда.

Млади краљ против старог завјереника

У јуну 1914. године, други принц Александар постаје регент. Он је знао колика је Аписова моћ и колику опасност он може да представља - и по њега лично и по круну. Борба ове двојице за превласт постала је легендарна. Принчеви пријатељи и присталице у војсци, образовали су "Бијелу руку" - пандан ономе што је била група окупљена око Аписа.

Усред огорчене борбе за превласт, догодио се Први свијетски рат и највећи егзодус српског народа. Током Великог рата, "Црна рука" и њен неформални вођа Апис, подијелили су судбину српске војске са којом су прешли на Крф, а потом у Солун, пише Историјскизабавник.

Сукоб се из Београда преселио у Грчку. За коначни обрачун, и Апис и регент Александар изабрали су Солун, а то што су их многи перципирали "моћнијима од државе", а опаснијим и од самог краља, "Црну руку" је на крају коштало свега...

Солунски процес и пад

Драгутину Димитријевићу се преписује одговорност за један мање познат и неуспјели атентат - на принца Александра Карађорђевића 11. септембра 1916. код мјеста Острова, у позадини Солунског фронта.

Због овога, Апис је заједно са још десеторицом "црнорукаша", ухапшен у децембру исте године. Случај против њих данас је познат под називом "Солунски процес".

Апис је оптужен да је одржавао тајне контакте и водио конспиративне разговоре са аустроугарским дипломатом Сајсом Инкартом, те да га је он увјеравао да ће Аустроугарска одмах закључити примирје са Краљевином Србијом под условом да се "Црна рука" претходно обрачуна са регентом Александром.

Одлучено је да се цијела група са Димитријевићем на челу ухапси и изведе пред Војни суд због велеиздаје. Апис је тада био помоћник начелника Штаба Треће армије, а војска га је разоружала и ухапсила у Штабу Треће армије 28. децембра 1916. године.

Заједно са њим, ухапшени су и припадници "Младе Босне" Раде Малобабић и Мухамед Мехмедбашић што иде у прилог теорији да је Апис скоро извијесно знао за спремање атентата у Сарајеву ако га није и организовао.

Процес је одржан пред Великим војним судом у касарни Треће армије у Солуну. Суђење је водио генерал Мирослав Милисављевић, а тужилац је био пуковник Љубомир Дабић. Ово је у серији промијењено, али историјска је истина да су током процеса на клупи свједока дефиловале неке касније јако значајне историјске личности.

У статусу свједока оптужбе, изведени су многи припадници војске, официри и подофицири који су потврдили налазе оптужнице. Официри Милан Недић, Душан Симовић, Милутин Недић, Дража Михаиловић и Мустафа Голубић одбили су да учествују у процесу.

Апис се смије…

Пресуда Војног суда донијета је 23. маја 1917. године. Њом су на казну смрти стрељањем осуђени Апис, Раде Малобабић и артиљеријски мајор Љубо Вуловић, док је осталим осуђеницима на најтежу казнену мјеру, а након завршеног жалбеног поступка, смртна пресуда преиначена у затворску. Осим поменуте тројице, накнадно су сви ослобођени.

Чувар ухапшених завереника, извијесни Протић, причао је да му је пред сам крај, када је свима постало јасно да ће Аписа стрељати, пуковник Чедомир Поповић, такође један од ухапшених, причао о свом вођи.

Апис, Малобабић и Вуловић су стријељани 26. јуна 1917. године, а организација "Уједињење или смрт" званично је тада престала да постоји мада је до данашњих дана остала прича о њеном обнављању и дјеловању које сеже до свих догађаја у новијој српској историји.

На обновљеном судском процесу, послије Другог свјетског рата, 1953. године у Београду, Драгутин Димитријевић Апис је рехабилитован.

* За текст делимично коришени деијлови трибине "Црна рука и Солунски процес 1917. године" одржане у у клубу "Трибина младих" Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је историчар Срђан Граовац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.