Tајна мисија Џејмса Кука претворила се у једно од највећих свјетских открића

Прије 250 година Џејмс Кук је био први Европљанин који је крочио на источну обалу Аустралије. Ова прича има две перспективе.

У 18. веку су учени људи претпостављали да се на јужној хемисфери наше планете налази огроман континент, као противтежа евроазијској маси. Географи тог времена су сматрали да само тако планета може да остане у балансу. Ту претпоставку је подстицала жеђ за знањем, авантурама и новим земљиштем.

Британска империја је жељела тај неоткривени континент за себе. Тако би била моћнија од конкурентских колонијалних сила Португала, Шпаније, Холандије и Француске.

Тако је Краљевско друштво као главна научна институција 1768. позвало Адмиралитет Уједињеног Краљевства да дјелује одмах. Одлучено је да се организује експедиција на чије чело је постављен искусан морепловац и картограф Џејмс Кук.

Он наредних десет година проводи на мору у служби британске круне. Његова су га открића прославила. Више од 35 мјеста на земаљској кугли названо је по њему. Чак и два објекта у свемиру носе његово име. Како је Џејмс Кук постао један од најчувенијих истраживача у историји?

Ко је био Џејмс Кук?

Рођен је 1728. у Мартону код Мидлсброа, на сјевероистоку Енглеске. Отац му јебио надничар. Одраста у сиромаштву са много браће и сестара. Само захваљујући очевом газди сме да похађа основну школу. Дјечак је бистар и брзо учи. Са 18 година укрцава се као морнар на брод који превози угаљ. Учи све поморске вештине, од кормиларења до навигације. Џејмс Кук је тако заволио море.

Није прихватио понуду да постане капетан тог брода, његов циљ је краљевска морнарица. За само неколико година је показао велики таленат да прави до детаља тачне географске карте. Његова прецизност је британској флоти доносила чак и војне успехе. Џејмс Кук, човек који је одрастао у сиромаштву, постаје незамењив за британску круну.

26. августа 1768. Џејмс Кук се укрцава на “Индевор” у Плимуту и испловљава према југу. На броду има 94 члана посаде, међу њима су ботаничари, цртачи, зоолози и низ техничких справа за необичну експедицију.

Тајна мисија

Званично је експедиција имала задатак да посматра пролазак планете Венере поред Сунца, како би се са тим мјерењима лакше израчунала удаљеност Земље од Сунца. Јужнопацифичко острво Тахити је било идеално мјесто за посматрање. Јуна 1769. Кук је успешно обавио тај задатак. Други дио мисије је био тајна у запечаћеној коверти. Кук је по наређењу из те коверте пошао у потрагу за легендарним, неоткривеним континентом.

Послије неколико мјесеци је дошао до Новог Зеланда, који су 150 година прије њега открили холандски морепловци. Али Кук је први прецизно картографисао острво, па су његове карте употребљаване до средине XX вијека. Послије шест мјесеци је Кук наставио пловидбу и дошао до обала Нове Холандије, како је тада био назив за Аустралију.

Његово прецизно картографисање је доказало да нема фамозног континента на јужној Земљиној полулопти и да је већим дијелом прекривена водом. Априла 1770. Кук са својом посадом упловљава у залив који због разноврсног биљног и животињског света називају Ботанички залив. Потом плови на сјевер где једну групу острва проглашава британским посједом.

Две перспективе

Џејмс Кук може да се посматра из британске перспективе, али и из перспективе домицилног становништва. Када се Џејмс Кук вратио у Велику Британију славили су га као јунака. Краљ Џорџ Други му је лично честитао. Кук додуше није пронашао легендарни џиновски континент, али је проширио посјед британске круне новим земљама. Наредних година ће британски бродови запловити према Аустралији. Најпре ће тамо основати кажњеничку колонију. Тај дан је до данас национални празник у Аустралији.

Старосједиоце у Аустралији Џејмс Кук је описао као агресивне домороце који су камењем и стрелама напали његову посаду, па су Британци наводно пуцали у самоодбрани.

Др Шејн Т. Виљемс као представник старосједилачке перспективе описује тај сусрет за Британску библиотеку сасвим другачије. Он каже да су мушкарци који су напали Кукову посаду дјеловали по спиритуалној обавези да протерају особе које нису смјеле да се задржавају на светом тлу. Према обичајима старосједилаца није дозвољено да се уђе у неку земљу без дозволе домаћина.

Из те перспективе Џејмс Кук је отворио врата за истраживање и освајање земље и народа који нису жељели да буду истраживани и освајани. До данас су посљедице открића Џејмса Кука са тог становишта спорне, али је неспоран његов допринос картографисању свијета.

(Б92)

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.