Посљедња Хитлерова битка

Амбициозна њемачка офанзива 1944. године кодног имена "Стража на Рајни" касније преименована у "Јесења магла", а у историји ратовања запамћена као Битка на избочини предузета је на Хитлерову иницијативу уз жестоко противљење њемачких официра. Сматрали су да је Хитлер с обзиром на расположиве снаге поставио преамбициозан циљ. Но Њемачка је врховна команда још увијек била за ризик већих циљева.

Хитлер је остао неумољив, одбацио је мали циљ. Он је 11. и 12. децембра позвао све генерале и заповједнике дивизија из група армије Б у свој главни штаб Алдерхорст код Бад Наухеима да би им саопштио своју непоколебљиву одлуку. Мотивисао ју је политичким и војним разлозима. Питање је да ли је могао увјерити своје слушаоце.

План за арденску офанзиву био је у цјелини Хитлерова замисао. Још од љетних мјесеци 1944. године носио се мишљу да још једном пређе у велику, успјешну офанзиву, јер би једна ратна побједа била важан услов за могуће преговоре око свршетка рата. Постоје многи разлози за претпоставку да је Хитлер изабрао Ардене за одлучујући напад зато што је на том терену у прољеће 1940. године постигао своје прве сензационалне војне успјехе.

Циљ ове офанзиве био је да се савезничке трупе што даље одбаце од њемачке границе те да се одсјеку савезничке јединице сјеверно од линије Бастогне–Брисел–Антверпен и униште. Још је важније било онемогућити да Антверпен и даље буде савезничка лука за довоз људи и робе. То је у ствари био радикалан циљ офанзиве, тј. велики циљ. Задатак групе армија Б био је да с трима армијама пробије савезнички фронт, пошто бе се претходно ватреним средствима неутрализовале савезничке снаге у зони пробоја.

У 5.30 ујутро, 16. децембра 1944. године двије хиљаде њемачких топова отворило је ватру на америчке положаје између Монсцхауа и Ецхтернцха. Кроз маглу је кренуло четрнаест њемачких дивизија према недовољно запосједнутим америчким линијама. Амерички генерал Омар Бредли, заповједник 12. групе армије, могао је тог тренутка располагати 31. дивизијом на западној граници Њемачке. Шеснаест од тих дивизија налазило се сјеверно од Ардена између Гелзенкирхена  и Монсцхауа. Десет дивизија налазило се преко ријеке Сар јужно од Ардена, а у самим је Арденима дуж фронта од око 200 километара било само пет дивизија.

У сумрак 17. децембра тенкови 6. СС оклопне армије већ су ушли 40 километара у Белгију, те се једна борбена група налазила 16 километара од комадног мјеста америчке 1. армије у Спау и у близини двају великих складишта бензина. Током дана наишли су на трупе америчке 7. оклопне дивизије која је из околине Ахена журила према Ст. Витху, и тада се СС-овцима предало 160 Американаца који су касније побијени.

Предвече 27. децембра био је уништен истурени дио Мантеуфелове 5. оклопне армије, а остале дивизије повукле су се на Роцхефорт. Тиме је заувијек пропала шанса Нијемаца да пређу  ријеку Масс.

Прекретница у борби у Арденима била је 26. децембра. Тог су дана код Динанта надомак Маса, тенкови 1. америчке армије распршили њемачке наде кад су спријечили њемачким јединицама да пређу преко ријеке.

А што се тиче Хитлера, он је већ 15. јануара напустио своју врховну команду у Зиегенбергу и вратио се у Берлин, а 20. јануара повукао је 6. СС оклопну армију из Ардена да би је могао ангажовати против Црвене армије у бици код Будимпеште, јер је 12. јануара почела велика совјетска офанзива у Пољској.

Иако је Монтгомери готово три недјеље заповиједао двјема од укупно три ангажоване америчке армије, битка у Арденима била је битка америчког војника. Он је добио битку, али је платио страховито високу цијену: 91.000 убијених, рањених и заробљених. Нијемци су изгубили 84.000 војника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.