Пад Аустрије и успон Србије

Свијет након овог мировног споразума није био исти. Пропали су Аустроугарска монархија и Њемачко царство, као и Руска империја /због бољшевичке револуције/.

Истовремено, силе побједнице, међу којима је била Србија, добиле су право да им се припоје дијелови територија, махом у Аустроугарској, на којима су живјели Срби и други Јужни Словени.

За стварање заједничке државе посебно су били заинтересовани Далматинци, који су страховали од италијанске окупације.

Српске јединице су најсвечаније дочекане у Сплиту, Ријеци, Дубровнику и Шибенику.

Дијелови Тимочке дивизије ушли су у Сплит 1918. године на изразиту молбу градоначелника.

Двадесет хиљада Сплићана и навијача "Хајдука" српску војску дочекало је повицима: "Живјела српска војска! Живјела Југославија!".

Молбе су писали и други представници Хрвата страхујући од хрватских војника који се враћају из редова поражене аустроугарарске војске и врше пљачке.

"У бившој аустроугарској војсци су дисциплина и ред посве уништени: Држава Словенаца, Хрвата и Срба стоји пред опасношћу да буде похарана од враћајућих се чета са бојишта. Влада српске државе се умољава да што скорије пошаље своје чете. Брзи одговор се умољава", писало је у прогласима и молбама.

Истовремено, Њемачка је, у складу са овим мировним уговором, морала признати да је искључиви кривац за Први свјетски рат, пристати да се Алзас и Лорена врате Француској, да се у сјеверном Шлезвигу спроведе плебисцит, те да се неки погранични градови врате Белгији.

Њемачка је још уговором у Версају морала да призна и припајање пољских подручја новоствореној држави Пољској и прихвати да она преко коридора има излаз на Балтичко море према луци Гдањск. Те конфисковане територије су чиниле 15 одсто укупне њемачке територије.

Овај уговор и капитулација био је трајна фрустрација за Нијемце и помогао је Адолфу Хитлеру да, заговарајући освету, дође на чело државе и изазове Други свјетски рат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.