Пабло Пикасо и чувени пјесник оптужени за крађу Мона Лизе

Године 1911, 21. августа, "Мона Лиза" је украдена из Лувра. Био је понедељак. Музеј је био затворен, а обезбјеђење минимално. Сумњало се да је лопов наводно провео викенд кријући се у ормару унутар музеја, гдје је испланирао пљачку, преносе Независне.

Незнатан број људи из обезбјеђења је тог дана чувао 250.000 артефаката, а ниједна слика није била причвршћена за зид – "Мона Лиза" је, на примјер, била окачена за четири омање куке. Наводи се и да је мјесецима пред пљачку један француски новинар провео ноћ у музеју, када је открио да је обезбјеђење музеја безначајно, пише Национална географија.

Након што је слика нестала, границе државе су се затвориле, а медији су брзо проширили вијест о крађи. Парис-Журнал је понудио 50.000 франака у замјену за слику. Убрзо је новчана понуда измамила први траг који је сумњу бацио на младог и талентованог умјетника Пабла Пикаса.

У то вријеме Пабло Пикасо је већ десет година живио у Паризу, са групом Бохемијанаца који су синхронизовали „Пикасову банду". У тој банди се нашао чувени књижевник Гијом Аполинер, чији је секретар био извјесни Оноре – Џозеф Гери Пиерет – Белгијанац упитних моралних начела.

Недуго пошто је "Мона Лиза" украдена и проширена вијест о новчаној надокнади за поштеног проналазача, Пиерет је одшетао у канцеларију Париз-Журнала и испричао причу о томе како је некада „подизао" умјетнине из Лувра за своје пријатеље. Овога пута говорио је истину.

Године 1907. Пиерет је украо најмање двије скулптуре поријеклом са Пиринејског полуострва, настале у 3. и 4. вијеку п.н.е. Продао их је Пикасу, који му је за ово платио 50 франака по комаду. Умјетнику су ове скулптуре послужиле као инспирација за његово дјело „Госпођице из Авињона".

Међутим, Пиерет је и 1911. године из Лувра украо слично умјетничко дјело и подметнуо га Аполинеру.

Када су Пикасо и Аполинер сазнали за ситуацију у којој се налазе, они су заједно запаковали скулптуре са идејом да их баце у ријеку Сену.

Умјетници нису имали снаге да то учине скулптурама, па је Аполинер сутрадан посјетио Париз-Журнал и њима предао скулптуре, у замјену за анонимност. Убрзо су се у читав поступак умијешале власти, па је током једне од посјета магазину Аполинер задржан у полицији. Пикасо је позван на саслушање, гдје се изјаснио да никада раније није видио Аполинера. Касније је изјавио у јавности како се и даље стиди због тог свог поступка, као и да се добро сјећа црвенила које је у том тренутку прекрило Аполинерово лице.

Иако је у њиховом власништву заиста била крадена умјетност, то није имало никакве везе са крађом "Мона Лизе". Након двије године истраге то је и доказано, па су обојица, Пикасо и Аполинер ослобођени сваке сумње. Испоставило се да је лопов италијански умјетник који је био и радник музеја, Винченцо Перуђа, подијелио је Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.