Ово су највеће пандемије у историји човјечанства

ГС
Ово су највеће пандемије у историји човјечанства

Шпанска грозница, куга, колера, САРС..., само су неке од болести које су покосиле бројне људске животе

 

 

Када је ријеч о заразним болестима, пандемија је њен најгори сценарио. Свјетска здравствена организација прогласила је пандемију коронавируса. На овај корак одлучили су се јер се зараза проширила убрзано на више континената, а сам појам пандемија није повезан с тежином болести или стопом смртности. 

С друге стране, епидемија је обично просторно ограничена, те по дефиницији подразумијева пораст учесталости оболијевања, компликација или смрти од заразне болести, који је већи од уобичајног за одређену групацију становништва и одређени временски период.

Заразне болести постојале су још од давних времена, а након стварања заједница шириле су се још више. Што су људи више градили путеве и градове, ратовали и трговали, болести су се више шириле. Маларија, туберкулоза, мале богиње, лепра..., само су неке од првих забиљежених зараза које су покосиле бројне људске животе. Познато је да је током Тројанског рата описаног у Хомеровој ''Илијади'' грчку војску похарала куга.

430. година прије нове ере - Атинска куга

Према хисторијским подацима, најраније забиљежена пандемија догодила се за вријеме Пелопонеског рата. Након што је болест прошла кроз Либију, Етиопију и Египат, појавила се и у Атини док су је Спартанци нападали. Чак двије трећине становништва је умрло.

Симптоми болести, за коју се вјерује да је била тифус, били су грозница, жеђ, отекло грло и језик, црвену кожу... Ова болест била је значајан фактор пораза Атињана од Спартанаца.

165. година - Антонинијева куга 

Антонинијева куга развила се најприје код Хуна, који су затим заразили германска племена, а даље и римске трупе, које су заразу рашириле о цијелом свијету. Симптоми су били грозница, грлобоља, дијареја, те чиреви пуни гноја. 

Епидемија је трајала 15 година, а према хисторијским подацима, дневно је умирало око 2.000 људи само у Риму. Процјењује се да је преминуло укупно пет милиона особа. 

Међу жртвама били су и цареви Луције Вер и Марко Аурелије из династије Антонина, по којој је и болест добила име.

 

541. година - Јустинијанова куга

Након што се Јустинијанова куга појавила у Египту, проширила се преко Палестине и завладала цијелим Медитераном. Преносили су је пацови и њихове бухе, а манифестирала се повећаним лимфним жлијездама. Куга је пореметила планове цара Јустинијана у економском јачању Римског царства, а према записима из тог периода, владала је апокалиптичка атмосфера. 

Сматра се да је страдало око 50 милиона људи или трећина свјетске популације, мада поједини извори, попут часописа аустралске Асоцијације за војну медицину, наводи чак 100 милиона. 

Хроничари биљеже да је у Константинопољу (данашњем Истанбулу) дневно умирало између 5 и 10 хиљада становника, тако да је у наредне три године нестала трећина популације. 

1350. година - Црна смрт 

Ова епидемија проузроковала је смрт трећине свјетске популације, преминуло је најмање 50 милиона људи, те се може рећи да је она једна од најсмртоноснијих. Сматра се да се куга појавила у Кини и Индији, проширила на средишњу Азију и татарским освајањима пренесена у Европу. 

Хроничари биљеже да су мртви лежали на све стране, тако да су се њихова тијела распадала, ширећи непријатни мирис. Ширење болести утјецало је на свјетску и економску ситуацију, те су, напримјер, Енглеска и Француска због куге склопиле примирје у рату.

 

1665. година - Лондонска куга

Куга која је харала 1665. године у Лондону узроковала је смрт између 75 и 100 хиљада становника. Такођер, заклано је на хиљаде мачака и паса као могућих преносилаца заразе. 

Епидемија се почела смиривати ујесен 1666. године, када је избио "велики пожар у Лондону" у којем је изгорјело више од 13 хиљада кућа и 87 цркава. Ватра се брзо ширила јер већина домова била саграђена од дрвета и сламе.

1817. година - Пандемија колере

Прва од седам пандемија колере у наредних 150 година избила је у Русији, гдје је преминуло милион људи. Бактерија је преко воде инфициране изметом и храном пренесена британским војницима који су је потом донијели у Индију, гдје је умрло милион људи. 

Колера се проширила на Шпанију, Африку, Индонезију, Кину, Јапан, Италију, Њемачку и САД, гдје је преминуло још 150 хиљада људи. Вакцина против колере пронађена је 1885., али се пандемија појавила још неколико пута.

1855. година - Трећа пандемија куге

Трећа пандемија куге развила се у Кини, одакле је пренесена у Индију и Хонг Конг. Изазвала је смрт 15 милиона људи. Болест су најприје шириле бухе у вријеме експанзије рударске индустрије у Кини. 

Ипак, Индија је поднијела највећи терет и пандемија је кориштена за репресивну политику која је изазвала револт против британске власти. Болест је сматрана активном до 1960. године, када је број заражених пао на неколико стотина.

1918. година - Шпанска грозница

Шпанска грозница избила је крајем Првог свјетског рата. Број умрлих процјењује се на око 50 милиона људи широм свијета, према неким изворима, чак и 100 милиона - док је пола милијарде или скоро трећина свјетске популације било заражено. Епидемија је изазвана вирусом Х1Н1 који преносе птице, а избила је најприје у Кини. У Европу су је пренијели кинески радници. 

Грозница је названа шпанском јер је ова земља била неутрална у рату па су медији писали о њој, док су остале земље учествовале у тада највећем сукобу у хисторији, ограничиле информације страхујући да би оне могле да додатно уруше ионако пољуљани морал становништва. 

Хроничари биљеже да су се, напримјер, људи у САД преко ноћи разболијевали и умирали ујутро на путу за посао. 

1981. година - ХИВ/СИДА

СИДА је први пут идентифицирана 1981. године, а утврђено је да постепено уништава имуни систем људи, што на крају доводи до смрти од болести против којих организам не може да се бори. Болест је најприје регистрирана у америчким хомосексуалним заједницама. До сада је од СИДА-е преминуло 35 милиона људи. Најновијим терапијама је успорен развој болести, али још није пронађен лијек који би је у потпуности искоријенио.

2003. година - Птичија грипа

Јужна Кореја, Кина, Тајланд и Вијетнам 2003. године пријавили су нове случајеве заразе вирусом Х5Н1 (познатог још од 1996.) међу животињама, прије свега птицама, и на крају људима. Око 120 милиона птица умрло је од грипе или убијено у циљу спречавања заразе. Овај вирус се преносио и међу људима. Од ове грипе преминуло је око 300 људи. 

2002. година - САРС 

Тешки акутни респираторни синдром (САРС) појавио се у Кини 2002. те изазвао здравствену кризу 2003. године. Усмртио је 774 људи, од којих су четири петине били обољели из Кине и Хонг Конга, према подацима Свјетске здравствене организације, било је инфицирано 8.098 људи у 29 земаља. Вирус се на човјека пренио са шишмиша потковњака и проширио на око 30 земаља. Стопа смртности износила је 9,5 посто.

2009. година - Свињска грипа

Свињска грипа изазвао је нови тип вируса Х1Н1, који није претходно идентифициран ни код животиња нити међу људима. Настао је мутацијом хуманог, птичијег и свињског вируса. Најприје је регистриран у САД и убрзо се проширио по свијету.  

Свјетска здравствена организација (WХО) објавила је да је 18.500 људи умрло од ове болести, што је око један одсто укупног броја обољелих. Међутим, постоје мишљења да су бројке умрлих и доста веће.

2013. године - Ебола - 11.325 умрлих

Ебола је избила у Западној Африци 2013. године и трајала је двије године. Било је заражено око 28.600 људи, од којих је 11.325 преминуло, углавном у Гвинеји, Сијера Леонеу и Либерији. 

По први пут епидемија се проширила из мањих градова у урбане центре, па се здравствени радници прибојавају ширења заразе. Вирус се поновно појавио 2018. године у Конгу гдје је до данас усмртио више од 2.200 људи.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана