Ортопедски завод Марија Звијезда (19): Процват Слатине у доба бана Милосављевића

За Слатину је у то вријеме владало велико интересовање у страним трговачким круговима, који су покушавали да од државе бању узму у закуп на 30 година. Планирали су да је уреде "у једну првокласну свјетску бању са свим најмодернијим комфором" и повежу са градом "изградњом електричне жељезнице до Бањалуке". Држава је одбила такве понуде.

Слатина је 1928. постала власништво Обласне самоуправе Врбаске области. Власти су уложиле велики труд и материјална средства да бању подигну на виши ниво. Почетком 1929. предузети су први кораци на увођењу електричне расвјете и водовода.

У вријеме формирања Врбаске бановине "бановинско купалиште Слатина-Илиџа" било је неуређено. У вези са тим је познати бањалучки љекар и политичар др Тодор Јеремић, дискутујући у октобру 1930. о здравственим приликама у Врбаској бановини, рекао: "Бање опробано доброг квалитета у погледу њихове лековитости могу се одржавати само онда ако поред своје лековитости пружају својим посетиоцима и остали комфор, који се тражи од једне иоле уређене бање. Наша бања Слатина нема још ни водовода, ни канализације ни електричног светла а ни удобних станова за посетиоце. Кад би све то имала, била би та бања привлачни објекат за странце и ови крајеви би видели велике користи од ње".

Захваљујући првом бану Врбаске бановине Светиславу Тиси Милосављевићу Слатина је темељито "реновирана и подигнута у ранг удобне народне бање". Он је са "необичним интересом форсирао проширење и изградњу купатила". За три године су подигнута четири павиљона са 90 кревета, изграђен водовод у дужини од седам километара, парк и уведена електрична расвјета. У склопу бање постојало је "сунчалиште са лепим погледом на целу Слатину". Неколико приватних кућа у близини бање пружало је смјештајне услуге. Тиме је Слатина добила "физиономију бање са скромним комфором", а у санитетским круговима уживала је "одличан глас". Учитељ и писац Исаија Митровић и новинар и публициста Матко Кумарић упоређивали су Слатину по љековитости, капацитету и организованости са бањом Рудолфови извори у Маријанским Лазнима у Чешкој.

Власт је планирала да се због љековитости воде, све већег броја корисника и прекрасног природног положаја, бања "прошири и уреди са свим удобностима, које се траже у савремено уређеној бањи". Предвиђено је да ће она тако уређена бити "за Бановину једно врело прихода а пучанство Босанске Крајине неће требати потраживати разне скупље а можда по лековитости мање вредне бање".

За купање су коришћена четири базена, три са бистром минералном водом и један блатни. У бановинским хотелима је било 130 соба са 250 кревета, а у приватним 28 соба. Слатина је по организованости била у Врбаској бановини друга, док је прва била бања Врућица код Теслића.

Бању је 1938. посјетило 4.986 туриста, који су остварили 22.330 ноћења и око 60.000 купања. Инвалидима, добровољцима и сиромашнима, који су годишње плаћали испод 100 динара непосредног пореза, било је омогућено "бесплатно купање и стан". Трошкове лијечења ратних инвалида су субвенционисали Министарство социјалне политике и народног здравља Краљевине Југославије и Краљевска банска управа Врбаске бановине. Бању је посјећивао велики број муслимана, а посебно муслиманских жена. Станови за њих су се налазили изван центра, "па је муслиманском женскињу, које се крије, омогућено да се несметано креће по дворишту и по ходницима зграде". Бањске цијене биле су умјерене. Цијена собе по једном кревету износила је између 10 и 25 динара, док је за исхрану дневно требало издвојити од 20 до 35 динара. Цијена купки износила је од четири до шест динара, а базена и каде 10 динара по особи.

Посјетиоци су били дужни да се придржавају Правилника о раду и реду у купалишним просторијама, а они који су боравили дуже од три дана морали су да посједују посебну писану дозволу. Без дозволе љекара није било дозвољено купање. Сваки болесник био је дужан "строго се придржавати прописа лекара". Болесници су имали право на онолики број купања колико би им прописао бањски љекар. Сваки болесник пред полазак из бање био је дужан "јавити се лекару ради прегледа и констатовања успеха" лијечења. Преглед је био бесплатан. Било какву "неуредност, неправилност и нечистоћу код послуге и у купалишним просторијама" посјетиоци су могли пријавити управи бање, односно уписати се у књигу жеља, примједби и недостатака, која се налазила на благајни бање.

Мр Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.