Они су промјенили свијет, а можда никада нису постојали

С обзиром на тако дуг временски период, није била ријеткост да докази о нечијем одстојању нестану у потпуности, а да о некој личности остане само прича.

Наводимо неколико људи чија ћете имена одмах препознати, а који можда никада нису одстојали. Или бар не на онај начин на који их данас знамо.

Шекспир

Дјела овог писца и данас су актуелна, а познати су нам и његови портрети. Ипак, многи су убијеђени да је "Вилијам Шекспир" био само псеудоним особе којој се временом изгубио траг. Ни данас се не зна гдје је Шекспир научио да пише, како је знао толико о закону, политици и историји, а у његовом тестаменту се не спомињу ни представе ни сонети, који би овом великану требало да буду најважнији. Постоји могућност да је позната дкела написао гроф од Оксфорда, Едвард де Вере. Вере, наводно, као припадник аристократске класе није желоо да буде довођен у везу са "нижим" врстама умкетности, као што је било позориште. Зато су Вереови пратиоци, када је гроф умро, највкероватније потписали његова дкела именом неког незнанца који је умро годинама раније.

Робин Худ

Легендарни енглески народни херој, који је харао Шервудском шумом, познат је по пљачкању богатих и давању новца сиромашнима. Ријеч је свакако о фикцији, али се поставља питање да ли је Робин Худ заиста постојао? За сада није познато да ли је нека стварна личност послужила као инспирација за познату легенду, да ли је ријеч о комбинацији неколико елемената преузетих из различитих историјских извора, или су приче потпуно измишљене. Проблем идентифкације додатно компликује чињеница да су у вријеме највеће популарности прича о Робину Худу, у 13. и 14. вијеку, многи енглески разбојници почели себе да називају тим именом.

Конфучије

Стручњаци вјерују да је Конфучије рођен у Луу, у Кини, и да је творац Ру школе кинеске мисли. Али, у зависности од извора, Конфучије се чини као неприкосновени идеалиста, амбициозни политичар, па чак и суперхерој из петог вијека прије нове ере. Стенфордова Енциклопедија филозофије упозорава да се чак и "Разговори", скуп изрека и идеја великог кинеског мислиоца и његових ученика, одликују упечатљивим недослиједностима и невјероватноћама.

Марија Магдалена

Чјовечанство већ вјековима слави две велике Марије - Богородицу и Магдалену. Прва је родила Исуса Христа, а друга је била проститутка која је од Исуса затражила опроштај за своје гријехе. Међутим, ББЦ наводи да не одстоји један једини доказ за ово увјерење. Марија Магдалена у Библији никад није описана као грешница, већ као добра жена која је опрала Христове ноге. "Индепендент" износи знатно радикалнију идеју: да је Марија била Исусова супруга. Наиме, у тексту "Изгубљено јеванђеље", старом 1.500 година, тврди се да њих двоје не само да су били вјенчани, већ и да су имали дијете. Према овој алтернативној историји, Дјевица Марија је заправо Марија Магдалена - Исусова жена, а не Исусова мајка. ББЦ наводи да је лик Магдалене највјероватније помијешан са другом библијском Маријом (Мартином сестром) и неименованом проститутком.

Виљем Тел

Тел је наводно живио у Швајцарској у 14. вијеку, када је аустријска династија Хабзбурга владала овом земљом. Прича гласи овако: аустријски намјесник Херман Геслер поставио је шешир на главни трг у граду Алтдорфу и наредио да се сви мјештани клањају шеширу. Тел, локални мјештанин који се ту затекао са својим сином, није хтио да се поклони и због тога је био ухапшен. Геслер је Телу за казну наредио да стријелом погоди јабуку која је постављена на главу његовог сина Валтера или ће обојица бити погубљени. Ако погоди јабуку, биће слободан. Тел је самострелом погодио јабуку и преполовио је. Тел је, у суштини, швајцарска верзија Робина Худа и највјероватније никада није одстојао, док прича са јабуком изузетно подсјећа на викиншку народну причу која највјероватније потиче из Швајцарске.

Цар Давид

Већина зна за причу о Давиду и Голијату, али Давид није био вјешт само са праћком. Када је порастао, постао је краљ Израела и Јудеје, изузетно значајна личност у Библији. Ипак, могуће је да Давид никада није одстојао. Према књизи "King David: А Biography" Стивена Макензија из 1997. године, Давид се ван Библије нигдjе не спомиње. Ниједан антички спис, ниједно археолошко откриће још нису доведени у везу с њим. Ипак, Макензи свакако није знао да је 1993. у Тел Дану у Израелу пронађена плоча на којој се спомиње "Кућа Давидова". Овај натпис, заједно са још двије плоче које су пронађене наредне године, јасно је указивао на то да је ријеч о краљевској личности по имену Давид. Ипак, не мора да значи да је у питању заиста краљ Давид из Библије. Такође, назив "Кућа Давидова" користио се за краљевство Јудеју.

Краљ Соломон

Према Старом завјету, краљ Соломон је из својих рудника, за које неки вјерују да још одстоје, сакупио 500 тона чистог злата, и цео живот је био окружен великим богатством. Британски историчар Ралф Елис, међутим, тврди да Соломонови рудници никада нису ни одстојали. И не само то. Елис каже да сам Соломон није био краљ Израела, већ египатски фараон, а да је цјела прича о легендарном краљу само "погрешно интерпретирана". Према његовим тврдњама, у питању је фараон Шошенк I, који је владао Египтом и Израелом крајем 10. вијека прије наше ере. Елис вјерује да су владари из окружења пљачкали краљевске гробнице у Долини краљева у Египту и благо поклањали Соломону у знак поштовања и да би спречили евентуалне нападе. Историчар такође вјерује да су фараони били "неприхватљиви" за касније библијске ауторе, који су написали алтренативну верзију како би створили "чистог израелског хероја".

Мојсије

Мосије је наводно био син израелских робова у Египту. Да би спречила да њен син по фараоновом наређењу буде удављен, Мојсијева мајка ставила је своје дјете у корпу, коју је пустила низ ријеку. Овај догађај довео је до тога да Мојсије једног дана постане египатски принц. Када је одрастао, сазнао је за своје поријекло и горући грм. Неколико епидемија куге и потопа касније, Мојсије је ослободио јеврејске робове и добио табле са 10 божјих заповијести. Умро је након 40 година лутања у пустињи, а израелитски пратиоци основали су јудаизам. Ипак, "Гардијан" истиче да се нигде у Библији не спомиње да су робови градили пирамиде и да су историјски докази о Мојсијевом одстојању изузетно оскудни.

Хомер

Упркос популарности Хомерових капиталних дјела - Илијаде и Одисеје, о овом писцу зна се врло мало. Штавише, сматра се да Хомер није аутор ових прича, већ да је прва особа која их је икада записала. Оне су, наводно, настале око 1.000 година прије него што је Хомер рођен. Поједини аутори наводе да Хомер није био слијеп, док други тврде да је познати писац заправо био - жена.

Питагора

Сви смо чули за Питагорину теорему, али у књизи "Clasical Philosophy: А History of Philosophy Without Any Gaps, Volume 1" наводи се да славни старогрчки математичар никада није написао ништа што данас знамо, већ да је ријеч о дјелима његових пратилаца, познатих као питагорејци. Постоји чак сумња да су управо питагорејци творци чувене теореме.

Исус Христос

Амерички књижевник Дејвид Фицџералд вјерује да је сакупио прилично јаке доказе да Исус Христос никада није одстојао. Аутор у својој књизи из 2010. године тврди да се Исус не спомиње ни у једном историјском извору у доба када је живио, а своје тврдње поткрепљује указивањем на бројна непоклапања чињеница у јеванђељима по Марку, Матеји и Луки. Сумњу још више буди чињеница да су она настала неколико деценија после наводне Христове смрти. Фицџералд је, међутим, отишао корак даље, наводећи да највјероватније нису одстојали ни аодстоли, односно да су њиховим именима касније обиљежена јеванђеља како би дјеловала вјеродостојније и убједљивије. Христос је, према његовом мишљењу, комбинација пагансклих ритуала и прича о другим људима. Упркос томе што се у бројним изворима наводи да је Христос чинио бројна чуда, нико за њега (осим његових ученика) није чуо у наредних 100 година, истиче Фицџералд.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.