Никола Тесла је умро сиромашан, а био је један од најуспјешнијих људи који су икад живјели

Рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, а умро на Менхетну, у хотелу Њујоркер, у којем је живио посљедњих 10 година свог живота.

По Тесли су назване јединица за мјерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а његова заоставштина уписана је 2003. године у регистар Унеска.

Од 1994. године, у Њујорку се угао 40. улице и 6. авеније, гдје је била његова лабораторија, зове Угао Николе Тесле.

Заслужан је за 700 патената од којих је више од 300 заштићено у 27 земаља на пет континената.

Градонацелник Њујорка Фјорело ла Гвардија, по коме се зове један од три главна њујоршка аеродрома, на сахрани Николе Тесле прочитао је опроштајни говор, који је написао Луј Адамич, словеначки писац, есејиста и преводилац.

“Овдје, у Њујорку, прошле сриједе је у својој хотелској соби преминуо један човјек. Звао се Никола Тесла. Умро је сиромашан, али је био један од најуспјешнијих људи који су икад живјели.”

“Његова достигнућа су огромна, а како вријеме пролази постајаће све већа. . . “.

Пред опело Лагвардија је на радију за Теслу рекао да је могао постати најбогатији човјек у Америци, али да то једноставно није желио.

“Желио је успјех, који је наменио другима. Волио је људе, био је научник - геније, пјесник науке. Новац га није занимао и све што је учинио, учинио је у складу са својим природним даром, који му је у његовој родној земљи подарила мајка”, рекао је тадашњи градоначелник Њујорка.

Пријатељи су му били и писац Марк Твен и француска глумица Сара Бернар.

О њему је снимљено више филмова, а у “Престижу” Теслин лик тумаци Дејвид Боуви.

Каријеру је почео у Марибору као помоћни инжењер 1878. године, али је те године, због очеве смрти, да би испунио његову жељу, уписао факултет.

Након студија у Прагу почиње да ради у Будимпешти у Централном телефонском уреду, а потом у Паризу у Едисоновом континенталном друштву.

Двије године касније стигао је до самог Томаса Едисона, који је тада био најзначајнија личност на пољу технике у Америци.

Први патент поднио је у САД, 1884. године, послије одласка из Едисонове компаије и оснивања “Tesla Electric Light & Manufactoring”.

Створио је и велики број проналазака које никада није покушао да заштити, као што је, примjена високофреквентних струја за медицинске сврхе.

Незванични архивар хотела “Њујоркер” Џозеф Кини, који је посљедњих деценија водио посјетиоце кроз “Теслин хотел” од 1933. до 1943. године, говорио је да скоро да нема дана да неко не дође и затражи да види собу 3327 и 3328 на 33 спрату, гдје је живио Тесла...

Једна је била спаваћа, а друга радна. Хотелски живот је изабрао да не би бринуо о сређивању куће, прању одјеће, спремању оброка, а захваљујући томе драгоцијено време могао је да посвети остварењу својих научних циљева.

“Њујоркер” је изабрао зато што је био близу његове лабораторије, али и зато што је то био хотел са најсавременијим технолошким ријешењима тога доба, о чему је 1930. године писано на четири стране магазина “Популарна наука”, говорио је Кини.

Урна са Теслиним пепелом из Њујорка је пренијета у Београд 1951. и налази се у његовом Музеју у Крунској улици.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.