На данашњи дан први човјек спустио се на Мјесец

Срна
Foto: Агенције

БИЈЕЉИНА- Први човјек спустио се на Мјесец на данашњи дан 1969. године, а ријеч је о америчком космонауту Нилу Арсмстронгу.

Мисија је почела 16. јула лансирањем америчког васионског брода "Аполо 11" .

 

Нил Армстронг и Баз Олдрин имали су част да као први људи прошетају по Земљиним сателиту, а трећи члан посаде Мајкл Колинс остао је у броду "Колумбија" и чекао њихов повратак.

 

Прва четири дана мисије ишла су по плану, али двадесет минута прије слијетања на Мјесец посада се сусрела са низом проблема.

 

Накратко је изгубљен радијски контакт са контролним центром у Хјустону

у модулу "Орао", којим су се Армстронг и Олдрин спуштали на Мјесец, огласио се аларм.

 

Из Хјутона је поручено да наставе мисију, те да је ријеч о проблему компјутера који је био преоптерећен.

 

Астронаути су прешли на ручно управљање и спустили се на површину. Армстонг је силазећи из "Орла" рекао чувену реченицу: "Ово је мали корак за човјека, али велики за човјечанство".

 

Током два и по сата шетње по Мјесечевој површини Армстронг је фотографисао хрпе камења, док је Олдрин инсталирао сеизмометар и два друга научна инструмента.

 

Поставили су америчку заставу и оставили за собом неколико предмета, укључујући медаљу у част првом човјеку у свемиру - Русу Јурију Гагарину.

 

Баз Олдрин је касније причао да му је Армстронг на почетку припрема за мисију рекао да ће "искористити виши чин и да ће он бити тај који ће први закорачити на површину Мјесеца".

 

"Одлучио сам да ћутим, покушавао сам да се не љутим на Нила", написао је касније у својим мемоарима.

 

Многи су сумњали у успјех слијетања на Мјесец у првом покушају, али не и Нил Армстронг, искусни војни пилот.

 

"Осјећао сам да имамо 90 одсто шансе да се сигурно вратимо и око 50 одсто за успјешно слијетање на Мјесец", објаснио је он.

 

Од 857 црно-бијелих фотографија и 550 у боји, само четири приказују Армстронга. На већини је Олдрин. "Он је пуно фотогеничнији од мене", шалио се Армстронг.

 

Колинс је за то вријеме у орбити чекао 22 сата. Он је сво вријеме страховао да ће, ако ствари крену по злу, можда морати да остави колеге на Мјесецу и да се сам врати на Земљу.

 

"Ако се не успију подићи са површине Мјесеца или се сруше, не планирам да се убијем, али знам да ћу до краја живота живјети са метом на леђима", објаснио је Колинс.

 

На Земљу су се вратили 24. јула када се капсула накратко претворила у ватрену куглу на небу, прије него што су се отворила три падобрана, те сигурно спустила у Тихи океан.

 

Спуштање људи на Мјесец до данас прате разне контроверзе и тврдње скептика да је цијела мисија "лажирана" те да је у то доба било немогуће слетјети на Мјесец због слабијих техничких услова, уз напомену да људи деценијама након тих мисија више нису ишли на Земљин сателит нити му прилазили.

 

У разним теоријама завјере навођене су наводно сумњиве фотографије са Мјесеца, неке технолошке нелогичности, застава која се вијори мада је ријеч о простору који то не дозвољава...

 

Али, нико са озбиљаним научним референцама није до данас оспорио лет човјека на Мјесец, који остаје један од највећих домета у историји човјечанства.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана