На данашњи дан прије 110 година почео Други балкански рат

   Бугари су нешто послије два сата изјутра 30. јуна напали српске предстраже 4. и 10. пука на ријеци Брегалници. Битка која је започела тада, и у историју је ушла под називом Брегалничка битка, трајала је од 30. јуна до 9. јула. 
 

   Бугари су напад на Србе извршили изненада, без објаве рата. Паралелно су нападнуте и грчке трупе према Солуну. Овим чином раскинут је Балкански савез који је претходно успјешно, заједничким напорима поразио османску Турску.
 

   У боју су се, са српске стране налазиле 1. и 3. армија, са бугарске 4. армија, са појачањима. 
 

   Пошто се по окончању Првог балканског рата отворило питање расподјеле новоослобођених територија, које је до тада држала Турска, а због чињенице да је Аустроугарска, уз сагласност Италије, оспорила реализацију претходно договорене територијалне подјеле, како би био онемогућен излаз Србије на море, очекивала се арбитража Русије у спору око разграничења. 

    Власти у Софији међутим, насумњиво и на подстицај Аустроугарске, одучиле су се на муњевит напад на Србе и Грке, верујући да ће војничком победом ставити друге пред свршен чин, укључујући и Русију која је тада наступала помиритељски. 
 

   Тако је нападом у првим јутарњим сатима, под окриљем ноћи 29. на 30. јун 1913, бугарска започела Други балкански рат. Простор Брегалничке битке углавном је обухватао рејон Осоговске планине, према југу и југозападу.
  

 Осим са Србијом Бугарска је ратна дејства одмах започела и против Грка (2. бугарска армија). Званична Софија била је назадовољна чињеницом да су Грци током Првог балканског рата ослободили Солун. Мировне понуде које је добијала Бугарска је одбијала.
 

   Бугарски генералштаб, још током трајања Првог балканског рата, започео концентрацију трупа према Србима, почев од средине маја, повлачећи снаге са простора Тракије. Генерал Стилијан Ковачев је тако већ 20. јуна наредио припрему за напад, који је започео десет дана доцније. 
  

 Пошто је на Брегалници отпор српске 1. и 3. армије био успиешан, услиједиће противнапад српске 1. армије. Схвативши да је изненадни напад доживео фијаско бугарски званичници покушали су да издејствују дипломатско посредовање, што је са српске стране одбачено. 
 

   Општи напад српских трупа и одлучна победа у Боју на Брегалници догодио се 9. јула.
 

   Почетни успеси бугарске 2. армије на југу према Грцима, обустављени су када је постало јасно да помоћ 4. бугарске армије коју су Срби тукли на Брегалници не може да се очекује. Грци су убрзо кренули у противнапад. 
Новоименовани заповедник бугарских трупа генерал Ратко Димитријев, пошто је поражени генерал  Михаил Савов смењен, одлучује се на промену тактике.     Бугари тада нападају Србе на Тимоку, пут Књажевца и јужније Пирота. Бугарске трупе су успеле да уђу у небрањени Књажевац 7. јула, да би се убрзо повукле.
 

   Паралелно, Румунија је 10. јула објавила рат Бугарској. 
 

   Пошто су бугарске трупе биле концентрисане према Србима испоставило се да су Румуни без отпора наступали према Софији. Њихово даље напредовање обуставио је немачки цар.
  

 На југоистоку, турске снаге под командом Енвер паше напале су Бугаре 13. јула, прешавши црту Енос Мидија која је предвиђена као линија разграничења по окончању Првог балканског рата између Турске и Бугарске. Турци су тако повратили Једрене 22. јула.
 

   У таквим околностима, тучена на свим фронтовима, Бугарска је вапила за примирјем. Војне операције су обустављене последњег дана јула. 
    

Мировни уговор је коначно потписан 10. августа у Букурешту. 
 

   Читава Вардарска Македонија постала је тада саставни део Краљевине Србије, изузев Струмице која је ослобођена као плод победе у Првом светском рату. 
 
   Грчка је обезбедила простор данашње грчке Македоније. 

Румунија је припојила Јужну Добруџу која јој је отета у корист Бугарске Стаљиновом вољом после Другог свjетског рата. 
  
 Турска је повратила сjеверозападни део данашње европске Турске, подразумевајући и Једрене.  
 

   Побjедница у оба балканска рата и знатно територијално увећана тим победама, односно ослобођењем Старе и Јужне Србије, како се тада говорило (отприлике простор данашњег Косова, дела Метохије и данашње Северне Македоније) Србија ће већ наредне 1914, нападом Аустроугарске, а 1915. поново и Бугарске, бити увучена у Први светски рат. 
 
   Из њега ће, поред стравичних губитака, изаћи као победник 1918. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.