На данашњи дан – 17. август

1552. године – У Београду је штампана прва књига на ћирилици, позната као “Београдско четворојеванђеље”. Књигу, која представља драгоцјен извор за упознавање прилика у Београду средином 16. вијека, штампао је Тројан Гундулић, припадник дубровачке колоније у Београду. "Четворојеванђеље" је драгоцјен извор за упознавање прилика у Београду средином 16. вијека.

1629. године – Рођен је Јан Собјески, пољски краљ (1674-96), национални херој који се успјешно борио против Шведске, Турске, Татара и Козака. Слављен је као спаситељ Европе, када је 1683. године ослободио Беч турске опсаде и тиме спријечио продор Турске у средњу Европу.

1743. године – Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни дио Финске, окончан је руско-шведски рат (1741-43).

1753. године – Рођен је чешки слависта Јозеф Добровски, најзначајнија личност чешког народног препорода, аутор граматике чешког језика и “Уџбеника старославенског језика” (1822), прве научне граматике старославенских језика.

1761. године - Рођен je српски политичар и правник Сава Поповић, познат као Сава Текелија, предсједник Матице српске, народни добротвор. Великим завештањем од 150.000 форинти, неколико кућа и имања, основао је 1838. у Будимпешти задужбину "Текелијанум" под управом Матице српске, како би српским ђацима из Војводине омогућио унивезитетско школовање у главном граду Угарске. Активно је учестововао у политичком животу угарских Срба и материјално је помогао Матицу српску, која га је 1838. изабрала за доживотног предсједника.

1786. године – Рођен је амерички национални јунак и политичар Дејви Крокет, члан Конгреса САД од 1827. до 1831. године и од 1833. до 1835. године. Погинуо је у марту 1836. бранећи тврђаву Аламо од Мексиканаца.

1786. године – У Потсдаму је умро пруски краљ Фридрих II Велики, који је током владавине од 1740. године до смрти створио од Пруске европску силу. Наслиједио га је Фридрих Вилхелм II.

1850. године – Данска је продала Великој Британији сва утврђења и власничка права над Златном обалом у Африци.

1868. године - Умро је которски морепловац капетан Иво Визин, који је опловио Земљу. На путовање око свјета је кренуо из Белгије 11. фебруара 1852. малим бродом "Сплендидо", са 11 чланова посаде и несигурним географским картама, и послије многих искушења упловио у Трст 30. августа 1859. Тршћанска општина га је прогласила почасним грађанином и додијелила му почасну заставу за велике заслуге у поморству.

1876. године - Рођен је српски генералштабни пуковник Драгутин Димитријевић - Апис, главни инспиратор официрске завјере и убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 11. јуна 1903, чиме је одлучујуће допринио да се на српски пријесто врати династија Карађорђевић.

1879. године – Основана је Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом. Компанија је банкротирала 1889. године изазвавши велики политички скандал у Француској, а градњу канала наставиле су САД, након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан дио опреме за 40 милиона долара и основале Зону Панамског канала (1903).

1878. године – Рођен је Исидор Бајић, истакнути композитор и педагог, оснивач једне од најстаријих српских музичких школа са седиштем у Новом Саду, која носи његово име.

1887. године – Рођен је Карло I, посљедњи аустријски цар (1916-18) и угарско-хрватски краљ (1916-19), насљедник Франца Јозефа I. Након неуспелих покушаја да у току Првог свјетског рата склопи сепаратни мир и монархију реформише у федералну државу, био је принуђен да се одрекне престола и емигрира у Швајцарску.

1893. године - Рођена је америчка филмска глумица Ме Вест, која се исказала као изузетан комичар. Филмови: "Секс", "Дијамантска Лили", "Нисам анђео", "Клондајк Ени", "Сваки дан је празник", "Иди на запад, млади човјече", "Мура Брекендриџ", "Учинила му је криво".

1896. године – Џорж Кармак открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовњих “златних грозница”.

1908. године – Умро је српски писац Радоје Домановић, мајстор политичке сатире, која у његовим најбољим приповјеткама (“Страдија”, “Вођа”, “Данга”) досеже ниво универзалне критике људске нарави и друштвених институција.

1941. године – Нијемци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.

1943. године - Рођен је амерички филмски глумац Роберт де Ниро, једна од највећих свјетских филмских звијезда крајем 20. вијека, добитник Оскара за улоге у филмовима "Кум Два" и "Разјарени бик". Остали филмови: "Таксиста", "Двадесети вијек", "Било једном у Америци", "Ловац на јелене", "Њујорк, Њујорк", "Врелина", "Обожавалац".

1943. године – Савезничке снаге успоставиле су, у Другом свјетском рату, контролу на Сицилији.

1945. године – Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио је независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949. године, након четворогодишњег индонежанско-холандског рата.

1960. године – Афричка држава Габон стекла је независност од Француске.

1962. године – Чувари Берлинског зида ранили су 18-годишњег Петера Фехтера када је покушао да побјегне преко Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије до које је довело подизање зида између Источне и Западне Њемачке, а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. године за убиство без предумишљаја.

1976. године – У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.

1985. године – У експлозији аутомобила-бомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повријеђено 100 људи.

1987. године – Њемачки ратни злочинац Рудолф Хес, заменик Адолфа Хитлера, извршио је самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау, у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осуђен у Нирнбершком процесу 1946. године.

1988. године – Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак. Са предсједником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел.

1990. године – Након најаве Српског националног вијећа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац. Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је почела побуна Срба у Книнској крајини.

1996. године – Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетjела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај, која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици “Мир”.

1998. године - Предсједника САД Била Клинтона у Бијелој кући четири сата испитивао је независни тужилац Кенет Стар, послије чега је шеф америчке државе на телевизији описао сексуалне односе с приправницом у Бијелој кући Моником Левински као "неподобну везу".

1999. године – У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измит, 150 километара западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.

2001. године – Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донијела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном побједом у септембру 2000. године срушила десетогодишњу власт Слободана Милошевића.

2004. године – Умро је Жерард Сузеј, један од највећих француских баритона.

2005. године – Умро је боливијски фотограф Фреди Алборта који је 1967. године снимио чувену фотографију убијеног легендарног герилског вође Че Геваре.

2008. године – Амерички пливач Мајкл Фелпс освојио је осму златну медаљу на Олимпијским играма у Пекингу, поставивши тако нови рекорд по броју злата на једним Играма. Дотадашњи рекордер био је пливач Марк Шпиц са седам златних медаља са олимпијаде у Минхену 1972. године.

2009. године – У несрећи у највећој хидроелектрани у Русији, Сајано-Шушенскаја у Хакасији, Сибир, погинуло је 75 радника. Хаварија је утицала на смањену производњу електричне енергије, а ремонт хидроелектране је трајао до новембра 2014. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.