Мjесто на ком су нацисти учили да убијају

Дрвеће и цвијеће данас прекривају ужасе који су се дешавали у концентрационом логору Дахау, у предграђу Минхена.

Десетине хиљада људи погубљено је у “СС-овој школи за убијање” у годинама прије 29. априла 1945. када су Американци умарширали у логор.

Тачан број жртава није познат

Седамдесета годишњица ослобођења службено се обиљњжава данас.

Хилберт Маргол, амерички војник из 42. пешачке “дугине” дивизије која је ослободила логор, описује ужасе које је затекао.

Док су се приближавали логору Американцима су у ноздрвама осјећали ужасан смрад. Хилберт и његов брат близанац Хауард послати су у извидницу.

“Прво што смо видјели били су вагони”, каже Маргол који данас има 93 године “Оно послије било је неописиво: људска тијела набацана једна на друге, изгладнијела и убијена”

У самом логору, у претрпаним баракама нашли су 30 хиљада живих костура. Логором је харао тифус. Гола и полугола тијела лежала су посвуда, у санаторијуму, у крематоријуму, чак и на отвореном.

Око 200 хиљада људи било је у Дахауу од његовог отварања 1933. до ослобођења 1945.

Били су подвргнути присилном раду, медицинским експериментима, изложени глади и насумичном злостављању. Они који су били преслаби за рад били су ликвидирани на лицу места.

Тачан број жртава није познат. У логорским документима наводи се 32 хиљаде убијених, историчари сматрају да их је било више од 40 хиљада. Многа погубљења, попут оних совјетских ратних заробљеника, нису се биљежила.

Дахау је прве затворенике примио 22. марта1933, само неколико недјеља наког Хитлеровог доласка на власт. Прва убиства брзо су услиједила.

Логор је у почетку био намијењен политичким противницима, комунистима, социјалдемократима и синдикалцима. Касније се пунио и протестантским и католичким свештеницима, Јеховиним свједоцима, Јеврејима, Ромима и Синтима, хомосексуалцима. Након почетка рата у Дахау су затварани и борци покрета отпора и ратни заробљеници.

Георг Елсер, који је покушао атентат на Хитлера у минхенској пивници, и њемачки писац Алфред Андерш били су у том логору.

Полигон за обуку нациста

Затвореници су радили у нељудским условима, у фабрикама оружја или су градили путеве. Сваки дан су пролазили кроз врата изнад којих је стајао злогласни натпис “Arbeit macht frei” (рад ослобађа). Натпис је украден прошле године и у недељу ће бити постављена реплика.

Установљен је и састав спољних подлогора за одређене радне групе. Укупно их је било 169 и тиме је Дахауу био највећи комплекс логора у нацистичкој Њемачкој. Служио је и као модел за многе касније логоре који су чинили дио нацистичке индустријске смртоносне машине.

“Есесовци који су неколико година послије побили милионе људи смртоносним гасовима, у Дахауу су научили како третирати људе 'ниже вредности' и како их хладнокрвно убијати”, кажу историчари Вофганг Бенц и Барбара Дистел “Претварање нацистичке идеологије у крваву стварност почела је у ондје”, додали су.

Средином априла1945. Дахауу су се приближиле савезничке трупе. Управа логора наредила је уништење докумената и брисање трагова злочина. Три дана прие ослобођења око седам хиљада логораша натјерано је у присилан марш према Алпима. Много их је умрло на путу.

Иако гладни, жедни, измучени и болесни, преживјели логораши смогли су снаге за радост кад су видјели Американце.

“Све је почело да се креће. Болесни су устали из кревета, искакали су кроз прозоре, прескакали ограду, похрлили ослободиоцима у сусрет”, написао је бивши логораш Едгар Купфер-Кобервиц. “Из даљине сте могли чути поклике. Били су то повици среће. Изљубили смо се међусобно и честитали једни другима. Многи су имали сузне очи. Стезали смо једни другима руке и говорили: 'слободни смо, слободни смо'“

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.