Крај династије Обреновић

Александар је дошао на власт 1889. послије абдикације оца, краља Милана, али су земљом четири године управљали намјесници, јер је био малољетан.

Извршио је државни удар 1893. и завео аутократски режим. Због женидбе 1900. са дворском дамом Драгом сукобио се с оцем и навукао на себе велико незадовољство народа, многих политичара и официра.

Група завјереника, под руководством капетана Драгутина Димитријевића Аписа, вође тајне организације "Црна рука", упала је у двор и убила краља Александра и краљицу Драгу.

Пар није имао насљедника и то је био крај династије Обреновић, а на чело државе дошао је Петар Карађорђевић.

Ни данас не постоје потпуно поуздани подаци који би разјаснили све оно што се дешавало те судбоносне ноћи.

Одређени завјереници из унутрашњости стигли су у Београд уочи тог дана, под разним изговорима. Са својим београдским друговима су, подијељени у пет група, провели до поноћи у кафанама по вароши, а затим су се сви нашли у Официрском дому.

Гардијски поручник Петар Живковић отворио је завјереницима дворска врата. Врата краљевих одаја била су разбијена динамитом, али у кревету није било никог. Трагање за краљевским паром је безуспјешно трајало два сата.

За то вријеме погинули су капетан Јован Миљковић, краљев ордонанс и пуковник Михајло Наумовић, ађутант, који је био упућен у завјеру.

Рањен је био и Апис. Он је видио како неко бјежи низ степенице у двориште и учинило му се да је то краљ, па је потрчао за њим, али га је доле сачекао један гардиста и тешко га ранио са три метка у груди.

У тим тренуцима, завјереници су сматрали да је завјера пропала – Апис је лежао рањен у сутерену, а краља и краљице једноставно није било.

У верзији која је прихваћена у серији "Крај династије Обреновић", скривену локацију на којој су се крили посљедњи Обреновићи открио је први краљев ађутант, генерал Лаза Петровић који је заробљен чим су завјереници ушли у двор. Он је, према овој верзији, имао рок од десет минута да каже гдје су краљ и краљица, иначе ће бити убијен.

Не постоје историјски подаци који би потврдили да је он одао локацију у замјену за свој живот.

Александар и Драга су се, према овој верзији, крили иза огледала у краљевској спаваћој соби. Та мала просторија је служила за краљичину гардеробу, а ормари су затворили рупу у поду, која је била улаз у тајни пролаз, који је, наводно, водио до руског посланства.

Краљ је, наводно, прије него што је изашао, тражио да завјереници потврде заклетву. Према једној верзији они то и јесу учинили, а према другој, запријетили су бомбама уколико Обреновићи не отворе.

Према другој верзији, приликом поновне претраге краљевске спаваће собе, коњички поручник Велимир Вемић опазио је у зиду једно удубљење као кључ од тајних врата. Краљ и краљица били су ту сакривени.

По изласку Обреновића из скровишта, расплет је био крвав. Капетан Михаило Ристић Уча испалио је на њих све метке из свога револвера, за њим Вемић и капетан Илија Радивојевић. Извјесно је и да су сви официри у двору и дворишту двора својим сабљама пробадали тијела.

Градом су касније колале гласине да је краљ, иако тешко рањен, био жив и да је умро тек у мртвачници.

Према анализи патолога Александар Обреновић био је мртав већ послије првог метка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.