Како је најпопуларнији софтвер СССР-а освојио цијели свијет?

Agencije
Како је најпопуларнији софтвер СССР-а освојио цијели свијет?
Како је најпопуларнији софтвер СССР-а освојио цијели свијет?

Готово да нема човека на свету чији, макар делић детињства, није обележила једна од првих и најпопуларнијих видео игара - Тетрис. Популарну игру створио је руски инжењер Алексеј Пажитнов.

Он је Тетрис испрограмирао као тест програм за нови совјетски рачунар, 1984. године. Тада није имао појма да ће му та једноставна загонетка заувек променити живот.

Пажитнов је био софтверски инжењер на Совјетској академији наука у Москви, са задатком да тестира рачунар - Електроника 60. Да би то урадио написао је једноставну игру ​​засновану на загонетки из детињства.

Када је 6. јуна 1984, први пут покренуо програм, Пажитнов није могао да верује да ће игра постати једна од највећих и најуспешнијих свих времена.

Као инспирација му је послужио Пентомино, класична игре на табли, у којој се комбиновањем пет квадрата може направити 12 различитих облика, са циљем да се као слагалица сложе у дрвену кутију.

Да би игру поједноставио, он је смањио број квадрата на четири, чиме је број облика смањен са 12 на седам. Игру је назвао Тетрис, комбинујући грчки број "тетра", што значи четири, и тенис, који је био његов омиљени спорт.

Није прошло много времена и Пажитнов се одмах "навукао" на игру.

"Нисам могао да се зауставим. Играње те прототипске верзије игре је било веома заразно!", рекао је Пажитнов за ЦНН телефоном из Сијетла, где и данас живи.

Али стварање видео игре у совјетској Русији на врхунцу хладног рата било је далеко од лаког. Само захваљујући брилијантности његове идеје, Тетрис је од необичног тест програма постао светски феномен.

Тетрис је одмах постао популаран код програмера који су имали приступ рачунару Електроника 60, иако та машина није имала скоро никакве графичке могућности и мање меморије од данашњих калкулатора.

Притиснут захтевима да се направи верзија Тетриса за ИБМ ПЦ, распрострањенији рачунар са бољом графиком, Пажитнов је тај задатак дао 16-годишњем студенту Вадиму Герасимову (данас инжењер у Гооглеу), које је преко лета био ангажован у његовој канцеларији.

Сви у Совјетском Савезу који су имали ПЦ ускоро су имали и Тетрис.

Иначе, Пажитнов није зарађивао новац од игре, нити је имао намеру то да ради. Идеје на којима је игра заснована биле су у власништву државе и сам концепт продаје софтвера као производа му је био непознат. А људи су о Тетрису доста причали и сами га копирали на дискете.

До Пажитнова су допрле гласине да је игра, можда, прешла границе СССР-а и да се игра и у другим земљама источног блока. Он је 1986. добио је поруку од Роберта Стајна, продавца софтвера из лондонске компаније Андромед.

Стајн, који је Тетрис виђао у Мађарској, желео је да обезбеди права за продају Тетриса као комерцијалне компјутерске игре ​​на Западу. Он је унапред понудио значајну суму новца.

Када је Алексеј Пажитнов рекао да би договор можда могао да буде постигнут, Стајн је то протумачио као зелено светло па је одмах почео да производи игру.

И када је игра била спремна да се појави на западном тржишту, Стајн је добио телекс од Елорг-а (скраћеница од ЕлектронОргТехника), совјетске организације задужене за надзор извоза софтвера и хардвера, у коме му је саопштено да му права нису званично обезбеђена и да је продаја његове игре незаконита.

Стајн је, на крају, одустао, а Тетрис се у Великој Британији и САД као комерцијални ПЦ наслов појавио тек 1988. године.

Неспоразум између Пажитнова и Стајна показао је колико је покушај првог извоза софтвера из совјетске Русије на Запад могло да буде шкакљиво и да доведе до вишегодишње забуне и много правних проблема.

Причало се чак да се проблем Тетриса, у једном тренутку, нашао и на столу последњег совјетског лидера Михаила Горбачова.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана