Када су коњи припитомљени? Сви трагови воде до - народа који је прије 5.000 година живио на подручју источне Европе

Деценијама уназад међу истраживачима су вођене расправе о томе када су припитомљени коњи. Као једна од метода за утврђивање, испитивани су зуби коња у покушају да се открију трагови хабања зуба који су настали употребом узди. С друге стране испитивани су и скелети људи у потрази за траговима пептида из коњског млијека. Узевши све у обзир већина трагова је упућивала да су ове животиње по први пут припитомили носиоци Јамне или Степске културе, преноси Национална Географија

Културе која је настала на средњем току ријеке Волге прије више од 5.000 година, и која се из западна Азије за свега два вијека проширила широм Европе. Њена карактеристика су биле гробне хумке и покојници сахрањивани у згрченом положају, а за њене носиоце се верује да су са собом донели претечу индоевропске породице језика. 

Синдром коњаника

Пошто није било директних доказа који би потврдили да су ови номадски народи редовно припитомљавали коње, научници са Универзитета у Хелсинкију, предвођени археологом Мартином Траутманом су ријешили да прикупе податке о шест особина познатих и као "синдром коњаника" са 217 скелета ископаних широм источне Европе - за које се вјерује да су некада били припадници споменуте културе.

Овакви скелети су јако ријетки и њихова идентификација од стране археолога уопште није лака, међутим трагови на зглобовима и куковима су на споменутој групи скелета указали да је синдром коњаника имала свака пета индивидуа. Поред тога, откривено је да је јахање била углавном мушка активност са којом се почињало још у најраније узасту и да је она највероватније била повезана са сточарством. 

"Наше анализе сугеришу да је јахање била уобичајена активност за неке људе из Јамне културе већ 3000. године п.н.е..", написали су истраживачи у свом раду.

Резултати истраживања су објављени у часопису Scientific Advances. . 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.