Гости на пријему у Палати Србије ће видјети печатни прстен кнеза Стројимира из 9. вијека
Београд - Гости сутрашњег свечаног пријема у Палати Србија, поводом ступања на дужност предсједника Александра Вучића, моћи ће да виде копију најстаријег доказа српске државе – печатни прстен српског кнеза Стројимира, једног од познатих владалаца српске династије Властимировић.
Генерални секретар предсједника Србије Никола Селаковић рекао је да ће бити изложена копија печатног прстена из деветог вијека, који је доказ да је Србија тада посједовала државну администрацију и кореспондирала са другим државама писаним путем.
"То је доказ да је наш владар био писмен и да је ово експонат којим не може да се подичи у својој историји у том времену, можда ни двадесетак одсто данашњих европских држава", рекао је Селаковић новинарима.
Током церемоније у шест салона и два фоајеа биће приказана богата историја Србије, а сваки ће покривати одређени регион земље - од јужне, источне, централне и западне Србије, до Војводине, Косова и Метохије, Београда.
Гостима ће бити служени искључиво домаћи специјалитети и вина.
Што се тиче Стројимировог печата, он је израђен од злата, купастог облика са алком на врху, висине 1,9 центиметара, пречника 1,35 центиметара и укупне масе од 15,46 грама, пренио је РТС.
На предњој страни се налази двоструки крст у кругу перли, око кога је исписано: "Боже, помози Стројимиру!".
Направљен је у некој од византијских царских златара у Солуну, Атини или Цариграду.
Постојање печата само по себи доказује да је у ондашњој Србији постојала администрација, архива и придворска канцеларија, које су карактерисале једну државу.
Присуство двоструког крста на печату, указује на чињеницу да је његов наручилац био хришћанин, па се може претпоставити да су то били и његови преци, што је противно досадашњем схватању да су српски кнезови примили хришћанство између 867. и 870. године.
Печат кнеза Стројимира се појавио под бројем 281 на 150. аукцији њемачке фирме "Горни и Мош", одржане 11. јула 2006. године, на којој је било понуђено 734 објекта који су окарактерисани као античка умјетност.
Прије аукцијске понуде, печат се налазио у једној приватној њемачкој колекцији, тако да је немогуће утврдити његов пут.
Три дана прије саме аукције, руске колеге су обавијестиле предсједника Српског археолошког друштва Ђорђа Јанковића да печат постоји и да је понуђен на продају.
Он је након тога о томе извијестио директора Историјског музеја Србије Андреја Вујновића, након чега су послали дописе тадашњем премијеру Србије Војиславу Коштуници и министру културе Драгану Којадиновићу, који је одмах о томе обавијестио конзулат Србије у Минхену.
Србија је на аукцији откупила печат за 16.000 евра, а његова укупна цијена са провизијом аукцијске куће је износила 20.000 евра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
