Годишњица смрти Михаила Пупина: Од идворских пашњака до престижних универзитета

Танјуг
Годишњица смрти Михаила Пупина: Од идворских пашњака до престижних универзитета

БЕОГРАД- Михајло Идворски Пупин, српски научник који је унаприједио телекомуникације, један од оснивача НАСА, професор на Универзитету Колумбија, почасни конзул у САД, добитник Пулицерове награде, члан бројних америчких и европских научних установа, преминуо је на данашњи дан прије 89 година у САД, гдје је и сахрањен.

Помен Михаилу Пупину, који је умро у Њујорку 1935. године одржан је на задушнице на Вудлан гробљу у Бронксу, гдје је сахрањен са супругом, а на којем је, како је недавно, након шест деценија откривено, сахрањена и његова ћерка Варвара.

На спомен плочи пише - "Michael Idvorsky Pupin Born October 4 1858 - Died March 12 1935".

Захваљујићи његовом пријатељству са 28. председником САД Вудроом Вилсоном 28. јула 1918. године на Бијелој кући вијорила се српска застава чиме је Србији одата почаст за српски допринос и жртве у Првом свјетском рату. У том контексту битан је и Пупинов допринос територијалним добицима за Краљевину СХС.

Свој пут од Идвора до Сједињених Америчких Држава и Колумбија универзитета описао је у делу "Од пашњака до научењака", за које је 1920. награђен највишим америчким књижевним признањем Пулицеровом наградом.

На путу Пупинових успјеха велику улогу имала је његова мајка која је говорила да је "знање златна љествица којом се иде до небеса".

НАСА - Национална агенција за аеронаутику и свемирска истраживања негује сјећање на једног од својих оснивача Михајла Пупина, а о значају тог великог српског и свјетског научника за развој аеронаутике и свемирских истраживања говоре и документа на сајту америчке агенције.

На сајту НАСА се може наћи 12 документа важних за историју америчке свемирске агенције, у којима је истакнуто име Михајла Пупина.

На Колумбија Универзитету у Њујорку, налази се Пупинов лоби који је дио Пупиновог хола - зграде за изучавање физике и астономије.

Према ријечима Дмитрија Басова, шефа катедре за физику на том престижном америчком универзитету "животна прича Пупина, научника који је имао снажну улогу у обликовању физике не само у САД, већ широм свијета, и данас је моћан пример за генерације њихових студената".  

Басов је нагласио за Танјуг да је Пупин рано препознао колико је важно створити систем који интегрише иновативну наставу са најсавременијим истраживањем и приступом савременој индустрији.

Басов је навео да и саме зграде у Кампусу Универзитета имају веома значајну улогу за амерички живот, културу и политику, а називане су по истакнутим личностима попут Александера Хамилтона (утемељивача нације).

Пулицеров хол назван је тако у част Јозефа Пулицера и награде коју од 1917. године додјељује Универзитет за писану ријеч, а један од добитника био је и Пупин.

-Веома цијенимо Пупинов допринос образовању, науци, као и оснивању бројних националних америчких институција, био је једна од водећих фигура 20. вијека, а то је било револуционарно вријеме транзиције од класичне до квантне физике - рекао је раније Басов и навео да је зграда названа по Пупину од 1966. под заштитом државе и представља изузетну вриједност као сјећање на важан дио историје.

Михајло Пупин је од 1889 до 1935. године био професор физике на Колумбија универзитету, гдје је Никола Тесла 1894. године стекао почасни докторат.

Михајло Пупин био је, између осталог, почасни доктор на 18 универзитета.

Једна планета носи његово име, као и кратер на Мјесецу.

Био је велики доброчинитељ, златним словима је уписан и у историју развоја београдског Народног музеја коме је поклонио легат - дио сталне поставке.

Патентирао је 34 проналаска, а индуктивни калемови њему у част названи су "Пупинови калемови".

Телефонска компанија ''Бел'' купила је право коришћења Пупинових калемова 1901. године, а потом и ''Сименс''.

У водећим свјетским листовима били су наслови да је захваљујући Михајлу Пупину, амерички предсједник подигао слушалицу и први пут разговарао с Европом.

На помену Пупину одржаном у суботу на гробљу у Бронксу, између осталих, присуствовали су чланови Генералног конзулата Србије у Њујорку на челу са генералним конзулом Владимиром Божовићем, као и свештеници СПЦ из Њујорка и Патерсона старјешина Храма Светог Саве - протојереј ставрофор Живојин, отац Милан и свештеник Ђокан Мајсторовић из цркве Светог Јована Крститеља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана