Француски маршал и почасни српски војвода

У Првом свјетском рату командовао је Француском армијом до 29. априла 1918. године - групом армија на француском фронту, а од 9. јуна 1918. године до краја рата био је врховни командант савезничких армија на Солунском фронту.

Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, отјеране су њемачко-аустријско-бугарске снаге, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена је Србија.

ДжЕпере је ступио у војничку школу октобра 1874. године и по завршетку добио чин пјешадијског потпоручника.

У капетана је унапријеђен 1885, у пуковника 1903, бригадног генерала 1908, дивизијског генерала 1912, а за маршала Француске 1921. године.

Исте године добио је и почасну титулу српског војводе.

ДжЕпере је веома цијенио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној побједи савезника у Великом рату.

Од 1. јануара до 13. септембра 1918. године припремана је одлучна офанзива на Солунском фронту.

Врховни командант савезничких снага на том фронту генерал Франше джЕпере, сазвао је конференцију, којој је присуствовао начелник штаба српске врховне команде војвода Живојин Мишић.

План је био да се нападом српских армија у планинском предјелу између Сушице и Лешице изврши пробој непријатељског фронта на ширини од 30 километара.

У зору 15. септембра 1918. године, ДжЕпере наређује да се крене у акцију пробоја, у којој је српска војска одиграла главну улогу и која се убраја међу најуспјешније операције у Првом свјетском рату.

"Огромна жеља водила је војнике из побједе у побједу. Француска комора на коњима једва је стизала српску пјешдију", говорио је ДжЕпере.

Скопље је ослобођено већ 25. септембра, послије чега је српска војска кренула ка бугарској граници. Само четири дана касније у штабу ДжЕпереа, Бугарска је потписала капитулацију, а 30. септембра обустављена су сва непријатељства.

"Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради добављања хране француским трупама које напредују... Само српским трупама нису потребне комуникације - они иду напријед попут олује", истицао је ДжЕпере.

Он је посебно истицао улогу српског сељака.

"То су сељаци, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И, ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих.

То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их водио, раме уз раме са војницима Француске, у побједоносну слободу њихове отаџбине", рекао је својевремено ДжЕпере.

Француски генерал, а касније маршал, Луј Франше ДжЕпере био је изузетно омиљен међу Србима.

Умро је 8. јула 1942. године. У Београду му је подигнут споменик.

Његов булевар /Булевар Франше джЕпереа/ налази се у Београду на потезу од моста Газела до Ауто-команде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.