Документа КГБ-а открила дуго чувану тајну: Царско злато закопано уз Трансибирску жељезницу
Москва - Злато вриједно око 30 милиона евра, које је припадало посљедњем руском цару Николају Другом, скривено је на тајној локацији уз Трансибирску жељезницу, на око 3.500 километара удаљености од Москве.
У питању је једно од пет нових могућих мјеста на којима је скривено богатство Романових и која се помињу у недавно откривеним документима тајне службе КГБ-а.
Међу документима се налази и изјава бившег војника Карла Пурока, који тврди да је у октобру 1919. лично закопао 26 сандука са златом на пет километара од трансибирске станице Тајга.
Злато је било дио златних резерви Русије које су током Првог свјетског рата биле пресељене источно од Москве, у Казањ. Нешто од резерви је искоришћено за куповину наоружања, док је већи дио преузео антибољшевички командант Александар Колчак за финансирање борбе против Владимира Иљича Лењина након револуције 1917. године. Ипак, велика количина злата из остатка резерви, процијењена на 50 милијарди евра, никада није пронађена.
Пурок је дио злата са колчаковог воза закопао на дубини од 2,5 метара у близини Тајге да га се Црвена армија не би дочепала. Он је касније два пута покушао без знања власти да ископа злато, али је заборавио тачно мјесто гдје га је закопао. Након што је касније пријавио дешавања са златом предсједник СССР-а Јосиф Висарионович Стаљин је 1941. послао своје агенте заједно са Пуроком да пронађу сандуке, али нису имали успјеха.
Слично је покушао и Хитлер, али је и он био неуспјешан, тако да сандуци са златом никада нису пронађени. Документа помињу и друго мјесто, у околини града Тоболск, на којем су скривене круне и тијаре четири цареве кћерке и царице Александре. Међу њима се налази и дијамантски накит неутврђене вриједности, као и два изузетна мача украшена дијамантима која су припадала цару Николају Другом и његовом сину, принцу Алексеју. Принц је имао 13 година када су бољшевици стријељали цара и његову породицу у Јекатеринбургу. Нешто од накита је било сакривено у одјећи цареве породице тако да је приликом стријељања било доста рикошета.
Потрага за златним резервама, које је Колчак негдје превезао возом, никада није престала.
Цар Николај Други остао је упамћен по економском развоју Русије. У периоду његове владавине дошло је до пораста социјално-политичких противрјечности и револуционарних покрета који су довели до Руске револуције (1905) и Октобарске револуције (1917). У спољној политици водио је политику експанзије на Далеки исток гдје је водио рат са Јапаном. У Првом свјетском рату прикључио се блоку сила Антанте. Одрекао се престола у јеку Фебруарске револуције (1917) и од тада се налазио у кућном притвору заједно са породицом у Царском дворцу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
