До мјесеца и назад: "Apollo 11" слетио прије 50 година

Миња Шуковић
До мјесеца и назад: "Apollo 11" слетио прије 50 година
До мјесеца и назад: "Apollo 11" слетио прије 50 година

Прије 50 година, 20. јула 1969, Нил Армстронг спустио се низ кратке степенице, крочио на површину Мјесеца и закључио:

"Ово је мали корак за човјека, али велики за човјечанство."

Тог судбоносног дана, с више од пола милијарде људи прикованих за ТВ екране, "Apollo 11" постао је прва летјелица која је спустила човјека на Мјесец. Астронаути Армстронг, Мајкл Колинс и Едвин Баз Олдрин завршили су својим подухватом свемирску трку и испунили циљ предсједника Џона Ф. Кенедија.

Овај историјски догађај заувијек је промијенио свијет.

Прва четири дана путовања свемирске летјелице "Apollo 11" на Мјесец ишла су по плану, но само 20 минута прије слијетања атмосфера је постала напета након што се посада сусрела с низом проблема.

Било је то 20. јула 1969. године, када је цијели свијет нетремице пратио завршну фазу приступа Мјесецу. Тада је накратко изгубљен радијски контакт с контролним центром у Хјустону.

Потом се, док је мјесечев модул "Орао", којим су управљали Олдрин и командант мисије Нил Армстронг, био усред слијетања, огласио аларм.

"Орао" се два сата раније одвојио од главног дијела летјелице, командног модула "Columbia", у којем је у орбити остао трећи астронаут Мајкл Колинс.

Био је то забрињавајући тренутак за Армстронга, сјајног пробног пилота и аеронаутичког инжењера.

"Дајте нам очитања за програмски аларм 1202", поручио је контролном центру.

Речено им је да наставе мисију. У Хјустону су уочили како је рачунар на летјелици преоптерећен, но сви системи су и даље били функционални. Испод њих Мјесечеви кратери брзо су пролазили.

Пребрзо, закључио је Армстронг - овом брзином прелетиће мјесто слијетања за неколико миља.

Пребацио се на ручно управљање те, гледајући кроз окно, почео тражити ново мјесто за слијетање. Олдрин је наставио очитавати брзину и висину с рачунара.

"Слетјећемо управо на онај кратер", одговорио је Армстронг. У међувремену се гориво убрзано трошило. Из Хјустона су одбројавали до пресудног тренутка када је "Орао" имао довољну количину горива или за слијетање у 20 секунди или за прекид. Остало је само 30 секунди до тог тренутка. Армстронг се у тишини концентрисао и модул се спустио на тло.

"'Орао' је слетио", рекао је Армстронг.

Армстронг изабрао себе

Између октобра 1968. и маја 1969. лансиране су четири припремне мисије "Apollo". Армстронг је за команданта једанаесте мисије одабран у децембру 1968. године. Неколико мјесеци прије лансирања Армстронг је поручио Олдрину како ће искористити свој чин и да ће он бити тај који ће први закорачити на површину Мјесеца.

"Одлучио сам да ћутим и покушавао да не будем љут на Нила", присјетио се касније Олдрин у својим мемоарима.

Милион људи окупио се на плажама насупрот Кејп Канаверала у сриједу, 16. јула, када је лансирана велика Вон Браунова ракета с капсулом "Apollа 11".

Но многи су сумњали у успјех слијетања на Мјесец у првом покушају.

"Имао сам осјећај да имамо 90 одсто шансе да се сигурно вратимо и око 50 одсто шансе за успјешно слијетање на Мјесец", признао је 1999. године Армстронг.

За оне у САД слијетање је било предвиђено за недјељу навече. У Европи, иако је већ била ноћ, сви су били уз телевизију те су могли једино чути пуцкетање радијске комуникације све док Армстронг није поставио црно-бијелу камеру прије свога првог корака. Док се спуштао до дна мердевина, потом је преко радија поручио: "ОК, сада ћу сићи с летјелице."

Кратко је паузирао, а онда изрекао познату реченицу:

"Ово је мали корак за човјека, велики за човјечанство."

Према Армстронговим ријечима, та реченица није била планирана. Размишљао сам о томе након слијетања, рекао је у снимку НАСА из 2001. године.

Током два и по сата Армстронг је фотографисао хрпе камења док је Олдрин инсталирао сеизмометар и два друга инструмента. Поставили су америчку заставу те оставили за собом неколико предмета, укључујући медаљу у част првом човјеку у свемиру, Русу Јурију Гагарину.

Од 857 црно-бијелих фотографија и 550 у боји, само четири приказују Армстронга. На већини је Олдрин.

"Он је много фотогеничнији од мене", шалио се Армстронг 2001.

Повратак

До тренутка када је требало да започну путовање назад, астронаути су били прекривени прашином.

"Смрдјело је као мокар пепео у камину", коментарисао је Армстронг у пилотској кабини. А Колинс је за то вријеме у орбити чекао 22 часа.

Посљедњих шест мјесеци највише сам се бојао да ћу их морати оставити на Мјесецу и сам се вратити на Земљу, писао је Колинс касније.

На срећу, мотор модула добро је радио и вратио Армстронга и Олдрина на "Цолумбију", након чега су заједно с Колинсом наставили дуг пут према Земљи.

У атмосферу су ушли 24. јула, када се капсула накратко претворила у ватрену куглу на небу, прије него што су се отворила три падобрана те их спустила у Тихи океан.

Елитни рониоци извукли су тројицу мушкараца који су били неповријеђени, али неугодног мириса након путовања, те су их хеликоптером превезли на брод. Тамо су смјештени у карантин због страха од заразе ванземаљским микроорганизмима, за које се тада није знало да не постоје. Оно што је занимљиво јесте да се нико од њих није више вратио у свемир, а након још шест мисија програм "Apollo" укинут је 1972. године.

Тек је са доласком Доналда Трампа на мјесто предсједника САД поновно дошло до одлуке за путовање на Мјесец. Програм ће се на енглеском звати "Артемис", а тада се, наиме, предвиђа и слијетање прве жене на Мјесец.

Теорије завјере

Милиони људи у свијету и даље вјерују да човјек није ходао Мјесецом и увјерени су да је НАСА слијетање на Земљин сателит снимила у неком од холивудских студија.

Хиљаде интернетских страница посвећене су томе да се "докаже" да се слијетање није догодило, а неке чак доводе у питање и цијелу мисију "Apollа 11".

Теорија завјере има много, али све аргументе проналазе у наводним аномалијама на фотографијама и снимцима које је НАСА с Мјесеца послала на Земљу.

Некима су доказ "намјештаљке" сјене на снимцима, другима изостанак звијезда на небу. То што су их редом демантовали научници, теоретичарима завјера не значи много.

Машту не спутава ни чињеница да је лунарни орбитер 2009. снимио да напуштени модули "Apollа 11, 14, 15, 16 и 17" и даље стоје на површини Мјесеца.

Када је лунарни модул "Apollа 11" дотакао површину Мјесеца 20. јула 1969, мало који Американац није вјеровао да је то истина. По истраживању "Галлупа", до краја вијека већ их је било шест одсто. У Русији чак шездесет одсто људи не вјерује да су Американци били први на Мјесецу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана