Црногорац који је убио самураја: Епски двобој на граници нестварног

www.istorijskizabavnik.rs
Црногорац који је убио самураја: Епски двобој на граници нестварног

Александар Лексо Саичић живио је крајем 19. вијека.

Из његовог живота је забиљежена невјероватна прича о томе како је једном, у двобоју поразио самураја.

Одакле самурај у причи о Црногорцу?

Александар Саичић је на почетку своје каријере био ађутант васојевићке бригаде. Ипак, Балкан му је ускоро постао мали. Прво је отишао у Истанбул, а затим у Манџурију гдје се прикључио руској војсци и добио чин потпоручника. Ту га затиче руско-јапански рат 1904. године.

Прилику да се још једном докаже и покаже Александар Саичић је добио пред крај рата у далекој Манџурији. Тамо га је сачекала вијест о томе да јапански цар тражи некога ко би изашао на мегдан чувеном и непобјеђеном самурају.

Руски генерали били су у шоку. Био је то 20. вијек. Зар је још неко поштовао ту давно заборављену и, сматрало се, превазиђену традицију? Ипак, одбити захтјјев значило би признати пораз. А опет, кога послати у двобој против искусног и у мачевању сигурно надмоћнијег самураја?

Тако се догодило да је командант руске војске тражио добровољца који би изашао на црту јапанском борцу. Александар Лексо Саичић се пријавио међу првима. Добио је дозволу и наочиглед великих царских војски изашао на бојно поље.

Двобој из бајке

Приче очевидаца кажу да је двобој био силан, а гледати га скоро нестварно. Оба борца су муњевито налијетала један на другога, дочекивали ударце и наизмјенично одбијали. Борба самураја и Црногорца била је борба два начина ратовања, сукоб двије традиције какав се данас виђа још само у историјским филмовима.

У једном тренутку, самурај је окрзнуо лице Александра Саичића. Помисливши да је Црногорац готов, јапански борац је кренуо у отворен напад. У том тренутку, Саичић се измакао, махнуо сабљом и посјекао самураја.

Одлазећи са бојног поља, Александар Саичић је одао пошту погинулом борцу, поклонивши се тијелу.

Његовом побједом нанет је велики морални пораз јапанској војсци која је мегдан напето посматрала. Са друге стране, Саичић је дочекан као велики херој, а у редовима руске војске је настало опште славље и весеље.

Шта је било са Александаром Саичићем?

Честитке на побједи тада Саичићу су стигле од свих руских генерала, али и од адмирала јапанске флоте Тогоа који је био задивљен вјештином и показаним витештвом црногорског јунака.

Сабља којом је Александар Лексо Саичић савладао самураја данас се чува у Војном музеју у Москви.

Послије руско-јапанског рата у коме је, иронично, Русија била поражена, Александар Лексо Саичић се вратио у родну Црну Гору и у војну службу.

Умро је 1911. године од посљедица скока са другог спрата запаљеног краљевског двора на Цетињу. Прича каже да је спашавао богату ризницу која се тамо налазила. Био је витез, борац и јунак до краја.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана