Милан Новитовић за “Глас Српске”: Лице те дјевојчице никад нећемо заборавити

Иако смо били 2.500 километара далеко од куће, сви наши спасиоци дали су максимум и показали да је Српска с овим тимом спремна да пружи помоћ где год се укаже потреба. Најважније је да су се сви момци живи и здрави вратили и да је, вероватно, овај тим окосница будуће целе специјализоване јединице и система заштите и спасавања у Републици Српској.

Поручио је то за "Глас Српске" вршилац дужности директора Републичке управе цивилне заштите Милан Новитовић, сумирајући утиске о данима које је са осталим припадницима републичког тима провео у Турској након што је ту земљу погодио разорни земљотрес.

Прошло је, каже, довољно времена од повратка из Турске да се слегну утисци и анализирају поступци сваког појединца, рад и учинак тима, али и довољно да прођу заједно кроз научене лекције и виде шта треба дорадити и на који начин треба размишљати када су катастрофе у питању.

- Свака наредна катастрофа, било да је поплава, пожар биће већих размера с већим последицама и једноставно морамо и ми и грађани да се припремимо, али знамо да ћемо имати квалитетан први одговор на природне катастрофе, а свесни смо и да имамо много пријатеља у окружењу и свету да би кроз све то прошли. Имали смо срећну околност да 12. фебруара испод рушевина пронађемо живу девојчицу која је свим члановима тима дала додатну снагу и енергију за даље - прича Новитовић.

ГЛАС: Шта је Вама, као човјеку, па и првом међу једнакима у спасилачкој мисији из Српске било најтеже?

НОВИТОВИЋ: Први призор био је свима шок. Готово 1.000 срушених зграда. Када радите вежбе, радите да су објекти делимично срушени, да има опција уласка у њих, пружања помоћи преживелима. У Турској смо имали рушевине зграда које имају осам спратова, а изнад земље сложених свега седам, осам плоча. Цео спрат се претварао у 50 центиметара простора између две плоче. Сразмере страдања нису могле бити пројектоване у нашим мислима. Стравичне су све те сцене. Уз то, веома много људи је на рушевинама ишчекивао да спасиоци и све службе извуку смртно страдала лица, а до последњег је постојало оно зрно наде да ће бити и преживелих. Цео град је претворен у колективни центар. Њихове породице су многочлане, а имате једног или два преживела који се сплетом неких околности нису нашли у згради па гледате и те сцене у којима они ишчекују вести о својим најмилијима. Али у целој тој патњи, имате достојанство турског народа који у тренуцима, када почну акције спасавања, ствара мук, тишину и чекање да ли ће се појавити звук из рушевине.

ГЛАС: И Ви сте поменули, али и остали чланови тима, да ће до краја живота управо памтити лице и име спасене дјевојчице?

НОВИТОВИЋ: Спасиоци су прво извукли тело њеног сродника, а кад се чуо њен глас, јавила се нада. Прокопан је тунел. Интересантно је да је живела на другом спрату, а ми смо копали четири метра испод земље и онда можете да замислите силину удара. Много припадника турског АФАД-а и машина је тад радило. Срећа па је и она била комуникативна те је могла својим гласом да наводи спасиоце ка себи. Први призор ње остаје заувек. Спасили смо је и тај 12. фебруар остаће урезан у животима свих спасилаца.

ГЛАС: Она се зове Ирмак Бајрак. Поједини спасиоци жале што нису успјели да је виде још једном док су били у Турској јер је премјештена у другу болницу. Да ли сте у контакту с неким од њених ближњих?

НОВИТОВИЋ: Прва два дана је била у Кахраманмарашу на интензивној нези где је забрањен улазак. Да смо се појавили у болници и тада као спасиоци сви би нам изашли у сусрет, али остало је да се надамо јер смо желели да наставимо нормално да радимо на терену. После неколико дана смо рекли да би било добро да смо је видели, узели неке податке, успоставили контакт. Међутим, она је трећег дана транспортована у болницу у Истанбул. Преко Амбасаде БиХ у Анкари покушаћемо да ступимо у контакт с њом. Председник Српске је понудио да се здравствена брига о њој настави у Српској и да се сва деца у читавој тој регији Кахраманмараш која су повређена транспортују овамо. То ће председник Српске наставити да нуди у разговорима с турским врхом. Није једноставно послати 30 људи 2.5000 километара далеко. Та брига за нас нам је много значила, кад назову председник Републике или председник Владе па питају и како је Тора.

ГЛАС: Јунак мисије је свакако пас трагач Тора, похваљен од многих?

НОВИТОВИЋ: Тора је била равноправни члан тима и није радила само за нас. Оног тренутка када је маркирала нешто што смо ми радили, остали би питали може ли да прегледа и њихов део радног задатка. Сарађивали смо и били испоштовани од АФАД-а преко свих других колега на терену и народа који нам је захваљивао, као и другим тимовима.

ГЛАС: Спасилачка мисија у Турској је, осим изазова, била и својеврсни испит спремности наших припадника ЦЗ у ванредним ситуацијама? Да ли је и то показатељ да Српска, у случају природних катастрофа, може за веома кратко вријеме формирати искусан и добар тим?

НОВИТОВИЋ: У причу оспособљавања тима за спасавање из рушевина ушли смо озбиљно пре три године. Према стандардима постоје три врсте тимова - лаки, средњи и тешки. Турска је тражила средње и тешке тимове, а имајући у виду дистанцу од 2.500 километара рекли смо да имамо на располагању лаки тим, али то укључује четири камиона, осам контејнера, по шест комбија и џипова. Из Бањалуке до Кахраманмараша би путовали три до четири дана. И тачно је да смо питали колеге из Турске да ли прихватају нестандардни начин помоћи да ми прво упутимо људе да раде с тамошњим тимовима, а да ће опрема касније стићи. То је прихваћено тако. Да ли све ово треба да улива сигурност грађанима Српске? Да, то гарантује да ћемо имати адекватан први одговор, али и да ћемо имати довољан број пријатеља и у окружењу, и шире који ће, у случају потребе и ако сами не будемо могли да одговоримо, доћи у Републику Српску. Увек сам говорио да не постоји ниједна држава довољно развијена која у оваквим или чак и не дај боже горим ситуацијама може самостално да одговори. Али и тражење и прихватање међународне помоћи је организован процес и није стихијски и Републичка управа цивилне заштите има капацитет да са својим јединицама организује први одговор, а да квалитетно прихвати помоћ која нам буде понуђена.  

ГЛАС: Отворена је и тема да БиХ неће имати право на поврат великог дијела средстава јер помоћ није искоординисана у оквиру Механизма ЕУ за цивилну заштиту? Шта Ви кажете на то?

НОВИТОВИЋ: Ми смо приступили томе, а и од Јохана Сатлера и других смо добили уверавање да ентитетске управе и Брчко дистрикт задржавају аутономију у том одговору, и у свом организовању и наступању, а да је контакт тачка на нивоу БиХ задужена за координацију. Од октобра сам упутио два дописа на адресу Министарства безбједности и један директно Сатлеру у Делегацију ЕУ у БиХ где смо упозоравали на неке ствари и тражили, пре овога, да седнемо и дефинишемо пуну координацију. Савјет министара БиХ не може никада да ангажује ниједног припадника ни Републичке, ни Федералне управе, ни Дистрикта Брчко без сагласности надлежних ентитетских влада. Мене на терен могу упутити само председник Владе и председник Републике. Нема Републичка управа трећег наредбодавца. АФАД нам је годинама партнерска организација и тако смо договарали све с њима. Постоји ставка да ако идете преко европског механизма, враћа вам се 70 одсто остварених трошкова. Да, али да смо ишли по том механизму, дошли би у Турску пети или шести дан. Ми смо рекли да је битније бити ефикасан и бити први дан на терену. Турски АФАД има базу у Кахраманмарашу и ми смо у тој бази били други тим послије екипе из Руске Федерације. То говори о нама. Сви су нам показали да су нам захвални, а спремни смо да наше трошкове сноси републички буџет.

ГЛАС: Показало се и да су спасиоци, уз то што су способни и храбри, и хумани јер су спремни да се одрекну дијела прихода у корист становништва Турске и Сирије? Да ли је ту ријеч о редовним дневницама или оних 5.000 КМ награде?

НОВИТОВИЋ: Још у Турској смо разговарали о томе када нисмо успели да остваримо контакт с девојчицом. Тада није било ни говора о награди коју је доделио председник Републике. Срце све и једног спасиоца је било пуно када је она спасена, а причали смо како да се финансијски организујемо и да део дневница, јер тада није било појма о награди, одвојимо, пронађемо дете и да буде наш гост у Српској. Новац је за њу, а ако је тачно да је изгубила све из уже породице, биће јој веома тешко. Ми желимо и помоћи ћемо јој колико год будемо могли, кроз неки својеврсни фонд, јер ће и интерес јавности за жртве бити све мањи. О свему томе ћемо детаљније када ступимо у контакт с њом и видимо шта су њени приоритети. Никада је нећемо заборавити и никада је нећемо оставити без наше бриге.

Планови

ГЛАС: Какви су планови Републичке управе цивилне заштите када је ријеч о модернизацији опреме и обукама специјализованих јединица?

НОВИТОВИЋ: Успели смо да анализирамо стање и утврдимо приоритете. Требају нам три лака тима - по један у Бањалуци, Бијељини и Источном Сарајеву. Мораћемо да тражимо партнере и међу ватрогасним јединицама и припадницима горских служби спасавања. Причамо с колегама из Хрватске који су већ спроводили обуке спасавања из рушевина. Они су у Турској били у пуном капацитету и школски су пример како се излази и ради на терену.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.