Марко Вујић, политиколог и асистент на Факултету политичких наука у Београду: Политичка сцена у Црној Гори подсјећа на “Игру престола”

Рекао је ово у интервјуу за “Глас плус” политиколог и асистент на Факултету политичких наука у Београду Марко Вујић, анализирајући тренутну политичку кризу у Црној Гори.

- За разлику од монотоне политичке сцене у Србији, где владајућа коалиција, окупљена око СНС-а, суверено влада свим деловима извршне власти, локалне и републичке, и са тек понеком исфабрикованом афером којом би се држала тензија, црногорска политичка сцена је неупоредиво већи изазов за политичке аналитичаре - каже Вујић.

ГЛАС: Како видите тренутну политичку ситуацију у Црној Гори?

ВУЈИЋ: Велики број различитих интереса преплиће се са обе стране, како у опозицији, тако у још појавнијем облику у самој владајућој коалицији. Актери од највећих хероја, попут премијера Кривокапића, преко ноћи у делу јавности постају издајници, а неке релативно мале улоге мерене у мандатима постају кључне, попут улоге Абазовића. Улога за сада по своју политичку опцију мудрог Бечића такође збуњује публику и додаје на динамици политичке ситуације, док се лидери ДФ-а држе строго почетних позиција дајући стабилност свеукупној сцени. С друге стране, опозиција окупљена око ДПС-а сталожено лови грешке нове власти и гради своје темеље за повратак на трон управо кроз све озбиљније несугласице владајуће коалиције.

ГЛАС: Ко има највише користи, а ко највише штете од цјелокупне ситуације?

ВУЈИЋ: Посматрајући Црног Гору као братску државу, уз максималан ниво емпатије, мора се констатовати да највише штете од овакве ситуације имају грађани Црне Горе. Изгубљена туристичка сезона 2020. године већ је добрано девастирала економску стабилност државе, а санкције према Русији и Белорусији, узимајући у обзир да из ове две земље долази више од 35 одсто туриста, свакако прете да и актуелну сезону сведе на неодрживу. Политички гледано, највећи профитер од сломљених зуба на коски званој “геноцид” у Сребреници, те смени министра Лепосавића, јесте ДПС. Актуелна власт је показала не само да не уме да превазиђе, него ни да сакрије своје слабости и међусобне различитости. Персонално, највећу штету на нивоу рејтинга претрпео је премијер Кривокапић. Ово поднебље богато је усхићењем када се победи, али је још богатије у блаћењу управо таквих када је утисак да су изневерили очекивања.

ГЛАС: Мислите ли да ће Влада Здравка Кривокапића опстати? Колико би уопште било добро да Влада падне?

ВУЈИЋ: Опстанак Владе у садашњем саставу са Кривокапићем на челу, у овом тренутку делује као мање извесна опција од њеног пада. Тај потенцијални, а све извеснији пад имао би три могућа сценарија. Први, нове изборе, посебно у случају даљег бојкота рада Скупштине од стране ДФ-а. Као други, нову владу у којој би опозициони ДПС, у неприродној и супротној изборној вољи грађана, направио већину са неким од актера садашње власти, што је мало извесно. И трећи сценарио била би поновљена постизборна понуда ДПС-а да подржи мањинску владу уколико би ДФ као чврсто просрпска структура био избачен из игре. Наравно, као нулти сценарио постоји могућност реконструкције постојеће Владе, али онда бисмо само на кадровском, не и суштинском нивоу, могли говорити о паду Владе.

ГЛАС: Помињу се, а и сами кажете да је једна од опција, и нови избори. Ко би имао највише користи од тога?

ВУЈИЋ: Нови избори свакако јесу све извеснија опција, али опција која би највише штетила вољи грађана са прошлогодишњих избора.  Резултат остварен у прошлогодишњој августовској трци за мандате био је непоновљива синергија борбе за својину СПЦ са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем на челу, некомпромитованим Кривокапићем као новим лицем, те ултимативним “антимиловским” расположењем у гласачком телу Демократског фронта, Бечићевих Демократа и Абазовићеве УРА. Процене су да ове формације на поновљеним изборима збирно не би имале скупштинску већину, па се логички намеће да би сви делови сада владајуће коалиције били на губитку.

ГЛАС: Видимо да је ситуација комплексна, да је много опција и могућности. Да конкретизујемо, шта Ви видите као рјешење за актуелну кризу?

ВУЈИЋ: Ако узмемо изборну вољу грађана за врховни демократски израз управљачких преференција, онда би опстанак не-ДПС-овске коалиције на власти био императив у преговорима о превазилажењу актуелне кризе. Након скупштинске одлуке о Сребреници и смене министра Лепосавића, односи су свакако трајно поремећени, но није их немогуће превазићи унутрашњим редефинисањем, потенцијално новим мандатаром, већом флексибилношћу свих страна и квалитетнијом сликом јединства Владе, која овако испресецана међусобним оптужбама не одаје утисак ауторитета ни стабилности.

ГЛАС: Ко стоји иза приче о резолуцији? Њу је предложио ДПС, зашто се онда кривица сваљује на Кривокапића?

ВУЈИЋ: Бивша власт окупљена око ДПС-а месецима је прижељкивала ломљење зуба нове власти око залогаја који ће бити довољно тврд. Испоставило се да је управо међуетничко питање било то које било гранитне тврдоће. Само непоправљиви оптимисти, и политички лаици, могли су веровати у заједнички став о питању Сребренице, УРА с једне и Демократског фронта с друге стране. Врућ кромпир који је, како рече Кривокапић, био непотребан испекао је до нивоа тешких повреда односе унутар актуелне власти, а њега преко ноћи довео од улоге хероја до улоге издајника у великом делу, пре свега српске јавности. Потенцијална кривица Кривокапића могла се огледати у несналажењу да изјашњавање о овако осетљивом питању, које на тај начин није формулисано ни у самој БиХ, избегне, пролонгира, ако не и скине са дневног реда. Полуге моћи премијера није користио на начин пропорционалан снази те функције.

ГЛАС: Како видите позицију Здравка Кривокапића? Јасно је да он није политичар, али има ли упоришта изјава да је нешто или некога издао?

ВУЈИЋ: Од наратива о Бранковићевој издаји на Косову, до данас, постоји феноменолошка насушна тежња изналажења издајника међу Србима. Када нам их понестане, постаје нам тешко, као да непријатеља немамо, па је ред издајника створити из својих редова. Без интереса да браним Кривокапића и амнестирам га од одговорности, бити медијатор власти у којој суделују три ентитета са тешким баластима релативно блиске прошлости, немогућа је мисија. То је показала Југославија у неколико формата, показује БиХ, показује и Црна Гора данас. Да је Кривокапић изневерио део својих гласача, јесте, да је део црквених структура имао брза и конкретнија очекивања од њега, свакако да јесте. С друге стране, да ли је могао да повуче признање КиМ као мандатар крхке владајуће већине која егзистира на подршци четири посланика Абазовићеве УРА, свакако да није. Да ли је могао извести Црно Гору из НАТО-а, у ситуацији где најмање 15 посланика који му дају подршку то не желе, наравно да није. Када све ово ставе на тасове ваге, читаоци нека сами закључе да ли реч о човеку недовољно намазаном за политичку арену овог поднебља или правом интегралном издајнику. И на крају, јесу ли разочарани у Кривокапића или своја очекивања?

ГЛАС: Из ове перспективе, идеја експертске владе очигледно није дала резултат. А да ли јој је дата уопште прилика?

ВУЈИЋ: Питање је у којој мери за ову владу заиста можемо рећи да је експертска, а колико да је компромисна творевина између најмање три фракције. Можемо са сигурношћу рећи да је исказана неспособност владајуће коалиције да своја неслагања “не износи ван куће”. Будући да је политичко, као и спортско савршенство немогуће, као што сваки победнички тим своју снагу темељи на квалитетима, подједнако битан део јесте и скривање мана од противника. Власт у Црној Гори своје тимске мањкавости није успела да сакрије, те је противник већ остварио одређену врсту профита за десетак месеци мандата ове владе.

ГЛАС: Поједини лидери ДФ-а оптужили су и Цркву и неке њене представнике да раде против “српског националног интереса”. Како гледате на такве квалификације?

ВУЈИЋ: СПЦ се показала као изразито утицајан чинилац на гласачко тело у Црној Гори, може се рећи и пресудан за прошлогодишњи пад ДПС-а. Демократски фронт као изразита просрпска политичка струја у Црној Гори пледира на свој доминантан положај унутар црвених структура, што није представљало проблем до разилажења са Кривокапићем. Наиме, утисак је да Кривокапић, као човек науке и Цркве, како је представљен управо током изборне кампање, има свој лични повлашћени положај управо у црквеним структурама. Не треба заборавити специфичност односа блаженопочившег митрополита Амфилохија и Кривокапића, те утицај који је та осовина две индивидуе имала на изборни резултат. Ако се на ово дода неизбежан утисак да званична власт у Србији није по укусу одређених представника цркве у Црној Гори, али јесте по укусу неких лидера ДФ-а, онда су овакве карактеризације и оптужбе јасније.

ГЛАС: Опозиција, али и дио парламентарне већине, оптужују Србију за уплитање у дешавања у Црној Гори. Има ли ту истине и какав је Ваш став о томе?

ВУЈИЋ: Власт у Србији ван свих очекивања ближи се пуној деценији стабилног трајања, односно најдужем стабилном политичком континуитету једног лидера од смрти Јосипа Броза. Са аспекта политичке смењивости, делом и медијских слобода, ситуација је подложна критици, али с друге стране унутрашња политика СНС-а до те мере је темељна да је, и иначе кадровски крхка, опозиција сведена на потенцијал статистичке грешке. У оваквим унутардржавним околностима политичког спокоја, висок ниво енергије се може посветити и деловању споља. Председник Србије често истиче да је његов задатак брига о Србима унутар граница свих земаља, посебно оних у региону. Колико је то део предизборне кампање у којој се СНС налази 24 сата дневно, чак и када избори нису на вратима, показаће време. Оно што је јасно је да је заинтересованост њега и власти у Србији за догађања у Црној Гори била јако висока од самог почетка. Међутим, с једне стране утисак је да је власт у Србији  била задовољна победом коалиције, која је нудила гаранције поштовања права Срба и СПЦ унутар Црне Горе. Али истовремено, с друге стране, била је незадовољна изопштавањем од директног утицаја на новог премијера Црне Горе и на већи део нове владе, иако ово свакако није, нити сме бити званични став једне суверене државе. Односи Србије и Црне Горе, као две братске државе, државе истог ткива, морали би бити бољи, међутим, и ту, као и у унутрашњим сферама обе државе, највише државне интересе надвладавају они лични, ситничави, инспирисани користољубљем појединаца или група унутар владајућих ешалона. 

ГЛАС: Тренутно имамо ситуацију да ДПС и ДФ бојкотују парламент. Како гледате на бојкот као вид политичке борбе и да ли је то у овом тренутку (контра)продуктивно?

ВУЈИЋ: Бојкот као алат политичке борбе јесте легитиман начин исказивања политичког става, указивања на аномалије или неправедан однос. Међутим, у политичкој пракси, али и политиколошкој литератури, ретко се бележи податак да две највеће странке власти и опозиције истовремено бојкотују највише законодавно тело сопствене државе. Осим што је таква ситуација теоријски и аналитички занимљива за политикологе, практично је контрапродуктивна по функционисање државе. Ако Скупштина и може уз бојкот опозиционог ДПС-а да функционише, те доноси одлуке за које је потребна већина од 50 одсто плус 1, онда без већинске владајуће странке, ДФ-а, долази фактички до обесмишљавања и онемогућавања рада парламента. Дани пред нама ће изнедрити или нов договор постојеће коалиције, или неки од облика техничке владе која ће обезбедити услове за одржавање нових избора.

Кривокапићева странка

ГЛАС: У случају да оснује партију, да ли би Здравко Кривокапић имао подршку и упориште у бирачком тијелу?

ВУЈИЋ: У политичко-аналитичком смислу све само не пик популарности премијера. Политички рејтинг свакако није равна линија, амплитуде постоје и постојаће увек, те би у случају оснивања партије Кривокапић морао имати јасно конципирану, недвосмислену политичку агенду, односно искреирати себи баш онакву позицију какву сада, нажалост, нема, а то је да одлучује по унапред одређеним начелима. На крају, могло би се закључити да Кривокапић не испољава оне карактеристике битне за самостални политички успех на овим просторима, као што је политички прагматизам, “урођена намазаност”, те лични политички маркетинг. Он више води рачуна о миру у кући, него о свом личном рејтингу. Политичка пракса региона казује да то није пут ка политичком успеху, већ ка политичкој историји.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.