Љиљана Благојевић, за „Глас Српске“: Данас и антифашисте проглашавају за злотворе

Ријечи су ово глумице Љиљане Благојевић која је за “Глас Српске” говорила о умјетности, младим глумцима и новим пројектима. Ова дива српског глумишта у Бањалуци је боравила поводом фестивала “Кестенбург” на којем су учествовали њени студенти.

- Сведок сам том прекрајању историје већ неколико деценија. Још од пре 20 година, када сам боравила у Немачкој, кћерка моје другарице је дошла из школе и рекла да су из историје учили да су Срби били освајачки народ у Првом и Другом светском рату. На шта сам скочила и рекла: “Ко те то учио, има да одеш и кажеш истину”. Дошли смо дотле да се велико прекрајање догађа - додала је она.

Како нам је казала, тренутно ради филм о Јасеновцу са редитељем Лорданом Зафрановићем.

- Преко лета би требало да буде снимање. Лордан је један од највећих редитеља на овим просторима. Имала сам срећу да радим с њим пре неких 37 година. И када ме позвао, верујте, да ме позвао да играм ногу од стола, пристала бих. С друге стране, тема Јасеновца је озбиљна, реч је о таквој теми да улогу у том филму нико не би смео да одбије - објаснила је она.

ГЛАС: Да, и дошло је вријеме да се теме тог типа обрађују.

БЛАГОЈЕВИЋ: Нису Јевреји непаметан народ што потенцирају то што им се десило. Ништа мање зло се није догађало Србима кроз историју. Али Срби су увек били некако препоносни и препустили су забораву своје велике жртве. Ми данас не знамо колико је било жртава, то се креће од до, а мора се знати у цифру колико је страдање одређеног народа.

ГЛАС: Није грешка опраштати, али заборављати јесте.

БЛАГОЈЕВИЋ: Заборавити је злочин, а опростити то је подвижнички чин. Патријарх Павле је говорио: “Опростити хоћемо, заборавити не смемо”. И неговати и волети различитости, лепота је у различитости.

ГЛАС: Представа “Бекство ка себи” однијела је много награда на “Кестенбургу”. Комад обједињује одломке из античких трагедија. Колико улоге у оваквим представама могу да помогну младом глумцу, студенту у развоју његове личности?

БЛАГОЈЕВИЋ: Ми глумци волимо да кажемо да се глумачко биће најбоље види и сазрева радећи античке трагедије. Ако знамо да је ослонац цивилизације у старој Грчкој, онда ће нам бити јасно зашто је то тако. Ништа данас није измишљено, све се ослања на античку културу. На трећој години смо почели да радимо античке драме, то је радила Калина Ковачевић, а ја сам била супервизор. И ето, силне награде смо добили од стручног жирија који чине колеге са бањалучке Академије умјетности, али и од иностраног жирија. Прошли смо и селекцију интернационалног фестивала у Братислави. Они су препознали наш рад на античкој трагедији као подухват, али и као могућност споја оног времена и овог данас. Назив представе је актуелан, јер у овом тренутку отуђености човека који је бачен на ветрометину где је тешко задржати цивилизацијске токове, преко тих најкласичнијих вредности наводи да се вратимо себи, да преиспитамо своју етику и естетику.

ГЛАС: Колико је важно, данас, да уронимо у дубину сопственог бића како бисмо били бољи у односу са другима? Чини се да немамо времена да се посветимо себи самима па да нам онда то доноси многе неприлике?

БЛАГОЈЕВИЋ: Ви сте у праву. Да бисмо могли да упознамо друге, морамо прво да упознамо себе. Дубоко верујем да сваки човек у себи има и светлу и тамну страну и да је само питање његове одлуке чему ће дати предност. Имам обичај да кажем својим студентима да и убица, и месар, и хирург држе нож. Само је питање да ли ће га употребити тако што ће некоме нанети зло или ће га употребити тако што ће некоме помоћи хируршком операцијом. То је питање виших и нижих типова и оног што ми у себи имамо. Човек је мали космос, у себи има и љубави и мржње, завидљивости, гордости и скромности. Само је питање који ће пелцер пустити да изникне.

ГЛАС: То нас води до односа са пријатељима. Узимамо ли пријатеље олако, колико је важно чување правих пријатељстава?

БЛАГОЈЕВИЋ: Живимо тешко и сурово време. Живећи време у којем се све уротило против цивилизованог човека, где постоји привид богатог живота, где нам се нуди виртуелни живот који нема додирних тачака са реалним, настаје опасност за емотивно биће. Данас се емоција сматра слабошћу, често наиђем на људе који кажу: “Јао, допустио сам себи да будем слаб, да заплачем”. А емоција чини човека, јер могућност да заплачете и да се насмејете одлика је здравог човека. Е, али живите време где вас уче да будете оно што је можда компјутер. Он је фантастичан, али он не осећа и не уме да буде у колективу. Кад то знаш, онда се питаш куда све ово води. Зато је важно да у овом времену останемо блиски, да имамо пријатеље и лепу емоцију према неком ко нам прија. То је начин да преживимо ово време које се толико убрзава да је против човека. Зато имамо нападе паника код младих људи, јер та душа која је танана и која је неопипљив али постојећи орган у човеку, страда у овој брзини и хаотичном времену које живимо.

ГЛАС: Некако је душа у другом плану.

БЛАГОЈЕВИЋ: Питање је колико смо ми као људска бића, саздана од крви и меса, отпорни према свим сензацијама телефона и антена кроз које пролазимо, а не видимо их. Зато је неопходно имати пријатеља и бити у контакту са природом јер ко зна где ће нас супротност томе одвести. Погледајте шта се догађало са овим монструозним убиством које се десило у београдској школи “Рибникар”. То није случајно. Питање је докле ћемо ићи. Брзи електронско-технички напредак довео је до тога да се заборавља на душу, која је танана и нежна, која лако може да страда. А кад она страда, питање је шта ће бити с нама, јер човек је створен да буде у комплету са душом и материјално и духовно. Ако се једно изгуби, онда то не води ка добром. Дигитални свет је вампиризам, јер ваша душа, енергија и биће су усамљени и несрећни, а човек није рођен да буде сам. Човек је рођен да живи у складу са природом а не са телефоном.

ГЛАС: Да, љубав смо потцијенили.

БЛАГОЈЕВИЋ: Сада је профит једино битан. Полако постајете купохолик, трчите за материјалним. Водите борбу да ли имате 70 квадрата, 170 или 1.000, или да ли имате пет пари ципела или пет соба. Али не можете истовремено спавати у свих пет соба нити носити пет пари ципела. Када то схватимо и када успемо да застанемо, осмотримо околину и окренемо се једни ка другима, онда ћемо се вратити себи.

ГЛАС: Говорили смо о античким трагедијама и о трагедији која је потресла Београд. Можемо ли читањем или посматрањем античке трагедије бар покушати да избјегнемо оне у савременом добу?

БЛАГОЈЕВИЋ: Спречавати трагедије у свакодневном животу можемо разговором, дружењем и радом на себи. А да бисте радили на себи, морате читати, а да бисте читали, морате да се образујете. Не можете античку трагедију разумети ако не знате митове. Али особа која зна ко је био Едип, ко је био Прометеј, Касандра или Агамненон богатија је духовно и уме да разуме неке ствари. Види у ком тренутку се воља богова окреће против појединаца и шта то треба да уради појединац да би изгубио наклоност богова. Морамо да будемо у складу са природом. Оног момента када смо кренули да силујемо ту природу и да је кротимо, она је кренула да се отима. Тако је и са човеком. И опет, љубав је најважнија. Не може се човек разболети од вишка љубави. Може од посесивности, од туге и неискрености. А љубав подразумева да ослободите неког, јер ви кад волите, ви сте срећни кад је тај други срећан. Љубављу, разговором са децом, љубављу према различитости учинићете овај свет лепшим.

ГЛАС: Радите са студентима. Како видите младе генерације, шта препознајете у њима?

БЛАГОЈЕВИЋ: Поштујем младог човека. Све је окренуто против њега. Младости је јако тешко у овом периоду. Има много усамљених дивних девојака и младића. Жао ми је када видим да немају конекцију једни са другима. То није добро. Не могу да не поштујем и не ценим младог човека који се одлучи да студира уметност, а не банкарство. И то данас, када није велико богатство могућност да играте у позоришту или снимате филмове, пишете књиге и песме, а имате потребу да се тиме бавите, помислим да ће то спасити свет. Да је то можда оно што је Достојевски говорио: “Лепота ће спасити свет”. Можда је то баш уметност која ће спасити свет. Неће га спасити ни банкарство, ни све те материјалне ствари. Уметност је као она последња пчела која ће захватити матицу. Е тако мислим да је и педагогија значајна да буде подршка тој младости. Рецимо, у Јапану цару се једино не клања учитељ и педагог.

ГЛАС: А код нас су у посљедње вријеме учитељи деградирани.

БЛАГОЈЕВИЋ: Тако је, код нас је та професија обезвређена. И док се не врати статус педагога, некога ко ће вас учити и описменити, створити вас мислећим бићем, до тад неће бити бољитка на овим просторима. Али систематски је рађено да буде тако, јер ако хоћете да уништите духовну вертикалу једног народа, ударите на језик и културу. А језик је образовање, описмењавање, знање. Ударите на то и омаловажите педагога тако што ће му ученик извући столицу. Кодекс понашања је важан и неговање правих, традиционалних вредности као и утемељење у праве цивилизацијске ствари које чине духовност. Док се то не врати, неће бити бољитка.

ГЛАС: Како Ви проналазите духовни мир у времену које намеће искривљене вриједности у смислу изгледа, понашања и образовања?

БЛАГОЈЕВИЋ: Није лако, морам да признам. Мени је битан склад са природом и да имам конекцију са пријатељима којима верујем, али и да имам информације из којих бих могла да извучем истину. Јер медији су заробљени, ту су да опслужују владаре мањих и већих места на овој земљи. Морате себе терати да мислите, да будете радознали, а не да будете, што би рекао покојни Владета Јеротић, љубопитљиви, јер љубопитљивост је блиска ономе што се зове малограђанштина. Радозналост је пут ка знању и зато је битно да човек буде спреман да прима, али и да селектује, да буде опрезан у овом времену где не можете безусловно веровати. Не смете, јер ће вас злоупотребити и потрошити.

ГЛАС: Нажалост, тако је.

БЛАГОЈЕВИЋ: Ја припадам некој другој генерацији. Потичем са ових простора. Држављанин сам и Републике Српске. Потичем из крајева где је комбинација Херцеговине и Семберије. Потичем из крајева где вас прво науче да ћутите па да говорите. И то јесте пут. То значи да прво слушате мудрије и искуственије људе, а онда да можете да кренете својим путем и своје ставове да доносите, а не да блебећете од малих ногу и да не поштујете никог.

ГЛАС: Поштовање као да нестаје.

БЛАГОЈЕВИЋ: Не губимо ми поштовање што ми то хоћемо, него је рађено на томе систематски. По природи ствари величате негативно, а квалитет умањујете. Мој мото у животу је да последњи сако нема унутрашњи џеп и све ово трчање за тим материјалним стварима колико олакшава живот, толико вас чини несрећним. Човек без жеља је несрећан човек јер жеље вас терају да их остварујете и да идете напред, да имате неки циљ. Не можете само у изобиљу живети јер то води ка декаденцији. Када дођете до одређеног цивилизацијског засићења, онда се дешава контра ствар и клатно крене на супротну страну, па вам се деси да будете Калигула и да свог коња уведете у сенат да он буде сенатор.

“Црна свадба”

ГЛАС: Ускоро стиже нова сезона “Црне свадбе”. Колико Вам је било инспиративно ући у свијет влашке магије?

БЛАГОЈЕВИЋ: Верујем да постоје и светле и тамне силе и да је ово време велике борбе добра и зла. Кад ме је позвао Немања Ћипранић да снимам у прошлој сезони и када сам прочитала улогу, рекла сам му да нећемо снимати у цугу све праве бајалице и ритуале које сам морала да радим. У новој сезони та улога мора да се заврши. Није ми било лако. Власи су занимљив и богат народ, погледајте њихову музику, језик, шаренолику ношњу и то да никада не седну за ручак, а да га не намене неком покојном. Та конекција са загробним светом је занимљива. У припреми улоге ми је помогла колегиница која је Влајна. Имаћемо пар дана снимања, али сам срећна јер се установило да је Микула борац за добро, не припада тами, већ магијском свету Влаха.

Млади

ГЛАС: Како васпитавати младе људе, на шта им указивати?

БЛАГОЈЕВИЋ: Неопходно је разумети их и едуковати, тако да они виде да их волите. Није тачно да деца не воле дисциплину. Млади су одлични у каквом времену живе, само их треба неговати као цвеће и пружити им љубав. У Србији се десила невероватна ствар, прекинута је школска година, а нису прекинути ријалити програми. Поново је удар на просвету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.