Душко Вулић, академик и кардиолог: Срце нас данас мање издаје

Истакао је то у интервјуу за “Глас” академик и кардиолог Душко Вулић, подсјетивши да су кардиоваскуларне болести годинама уназад биле убица број један и код нас и у свијету.

- Према подацима Свјетске здравствене организације у свијету годишње од кардиоваскуларних болести умре 17,9 милиона људи. Оно што забрињава јесу пројекције до 2030. године да ће се та бројка попети на 23,6 милиона становника. Према подацима Републичког завода за статистику годишње смо имало око 7.000 умрлих од болести срца и крвних судова. Посљедњи подаци из 2021. године показују да је од кардиоваскуларних болести умрло 46 одсто од укупног броја умрлих. Имајући у виду да се ти подаци прате од 1997. године, то је најнижи проценат умрлих у задњих 25 година. Непосредно послије рата, проценат је био 57 одсто и то је био скок у односу на бившу Југославију. БиХ је заједно са Војводином имала највећу смртност од кардиоваскуларних болести у бившој Југославији од 50 одсто. Посљедњих пет година евидентна је тенденција пада - истакао је Вулић.

ГЛАС: Гдје је Српска по том питању на свјетској мапи?

ВУЛИЋ: Прошле године смо добили извјештај од Свјетске здравствене организације према коме је БиХ, а тиме и Република Српска, по први пут сврстана међу земље високог ризика у Европи, а не веома високог ризика гдје смо раније били. Ту су с нама Хрватска, Чешка, Словачка, а једини смо поред Словеније, која је степеницу изнад нас, успјели од земаља бивше Југославије да се помјеримо за једну степеницу, док су Србија, Црна Гора и Сјеверна Македонија и даље остале међу земљама веома високог ризика. Битно је да се код нас десио напредак бар када је ријеч о степену смртности. Када је ријеч о оболијевању ту није било промјена.

ГЛАС: Шта је довело до побољшања?

ВУЛИЋ: Сматрам да смо на вријеме увидјели да су кардиоваскуларне болести горући проблем и највећи убица нашег становништва и већ 1999. године покренут је Програм превенције кардиоваскуларних болести у РС. Формирано је оперативно тијело за имплементацију које је названо Национални комитет за превенцију кардиоваскуларних болести, а све с циљем да објединимо све релевантне институције, од Министарства здравља, преко Института за јавно здравство, Фонда здравственог осигурања, свих болница, Универзитетског клиничког центра (УКЦ) и свих домова здравља. Донесен је Закон о кориштењу дуванских производа чији су ефекти и те како били видљиви. Организовано је доста популационих акција које су се бавиле промовисањем здравог начина исхране и физичке активности као најјефтинијег облика превенције. Прва акција коју смо званично направили била је “Стазама здравља”. То су само неке мјере које су покренуте јер највише се може постићи на смањењу оболијевања и умирања од кардиоваскуларних болести ако се проводе мјере међу становништвом. Упоредо с тим, радило се на примарној и секундарној превенцији, кроз програм породичне медицине која се бави откривањем раних фактора ризика.

ГЛАС: Колико су наше здравствене установе, почевши од домова здравља, посвећене превенцији кардиоваскуларних болести?

ВУЛИЋ: Сматрам да су ударени добри темељи и обезбијеђена инфраструктура за спровођење програма превенције. Едукација је текла континуирано. Радили смо на едукацији, прије свега, породичних љекара, а потом и колега у болницама у вези са новим препорукама које су се развијале, правили наше националне водиче. Упоредо с едукацијом љекара, едуковали смо и становништво у смислу промјене начина живота. Оно што је остало неријешено јесте финансирање превенције у оквиру тимова породичне медицине. Уз све наведено, реализовали смо и Малу школу здравља са циљем да се идентификују дјеца која су гојазна или евентуално имају неки други фактор ризика како би на вријеме спријечили оболијевање. Пројекат је реализован све до појаве пандемије вируса корона уз подршку Фонда здравственог осигурања, и имали смо план да се он реализује континуирано. Циљ нам је што боља едукација и што раније откривање фактора ризика.

Здраво срце у бројкама

0 – нема пушења цигарета

3 – дневна шетња најмање три километра, лош холестерол (ЛДЛ) не прелази три

5 – конзумирање најмање пет порција воћа и поврћа дневно, укупни холестерол не прелази пет

140 –  максимална вриједност систолног притиска

ГЛАС: Шта доприноси настанку кардиоваскуларних обољења? Који су најчешћи фактори ризика?

ВУЛИЋ: Кључни фактори ризика су повишен крвни притисак, шећер у крви, масноће, недовољна физичка активност, претјерана тјелесна тежина и пушење цигарета. Не треба да заборавимо ни фактор ризика на који не можемо утицати, а то је стрес, односно психосоцијални фактор. Радили смо истраживање кроз које смо пратили једну групу обољелих од инфаркта гдје смо утврдили да је уз ове основне доминирао и стрес као фактор ризика који је немјерљив. У оквиру Академије наука и умјетности, Одјељења медицинских наука, Одбора за кардиоваскуларну патологију, 2007. године покренули смо пројекат с циљем праћења дјеце која су била предшколског узраста у вријеме ратних дешавања. У вријеме реализације пројекта они су већ били матуранти или бруцоши. Та истраживања су показала да дјеца која су била изложена психотрауми имају ране знаке атеросклерозе у смислу поремећаја масноћа у крви. Радили смо им и ултразвук артерија врата и показало се да они који су више били изложени психотрауми имају задебљање на тим артеријама. Тиме смо дошли до нове ризичне групе. Непосредно прије појаве короне, припремили смо план за праћење тих младих људи и та истраживања су показала да су код 12 одсто младих забиљежена већа задебљања на артеријама врата. Тиме смо показали да би требало да се  усмјеримо на младе у трећој и четвртој деценији.

ГЛАС: Колико често се млади људи у том узрасту јављају са проблемима кардиоваскуларног система?

ВУЛИЋ: Нажалост и код тако младих се дешава инфаркт. Та група је сада веома ризична. У свакодневној пракси срећемо све више младих људи који су у трећој или четвртој деценији живота преживјели инфаркт. Тај број се значајно повећао у односу на раније. Има ту и генетских предиспозиција, али свакако је један од кључних фактора стрес. Предложићемо кампању да се обављају редовни систематски прегледи већ у студентским данима како би се на вријеме указало на све евентуалне ризике од оболијевања. Ако сведемо факторе ризика под контролу, то нам је гаранција да млади људи прије 65. године неће обољети од кардиоваскуларних болести.

ГЛАС: Превенцијом кардиоваскуларних болести спречавамо и настанак можданог удара?

ВУЛИЋ: У посљедње вријеме све више се користи појам атеросклеротска кардиоваскуларна болест, јер ријеч је не само о болестима срца, већ и крвних судова, а ту су укључени и церебрални крвни судови и периферни. Разлог за то је да и када говоримо о факторима ризика и о превенцији мислимо на све крвне судове, а не само на срце. Пооштрени су критеријуми према којима уколико се ултразвучним прегледом на артеријама врата код пацијента нађе сужење та особа се сматра да је у веома високом ризику и неопходан јој је адекватан третман. За особе које су у ниском ризику циљ је да лош холестерол не прелази три, међутим код оних у високом ризику циљ је 1,4 милимола по литру да би се зауставио процес атеросклерозе. У том случају дају се адекватни лијекови који не само да дјелују на масноће у крви већ и на саму атеросклерозу, попут статина који се код нас дуго користе. Осим њих, појавили су се и нови ПЦСК9 инхибитори. И то је један од искорака који је направљен код нас. Оно што је такође битно јесте да нам и пацијенти сами могу помоћи, да редовно мјере притисак и да нам на прегледу укажу на резултате које су евидентирали. Осим притиска сами могу да примијете и неправилан рад срца који може бити безазлен, али подједнако и толико опасан да доведе до можданог удара. У том случају важно је што прије урадити ЕКГ како би се аритмија што прије открила и како би пацијент добио лијекове који спречавају стварање угрушка.

ГЛАС: Како је корона утицала на развој кардиоваскуларних обољења?

ВУЛИЋ: Корона нам је прекинула све активности које смо радили до тада те угрозила редовно збрињавање пацијената са кардиоваскуларним болестима. Акутна стања су збрињавана, али су изостајале редовне контроле и праћења, па је често долазило до погоршања стања посебно ако су били и заражени.  Многи пацијенти који су обољели од короне имали су кардиоваскуларне компликације и дан-данас нам долазе они који су се опоравили и жале се да и даље имају лупање срца, пробадање у грудима или осјећају замор. Код многих од њих смо утврдили да су имали упалу срчане марамице, а код многих се пореметио и крвни притисак.

Кардиохирургија

ГЛАС: Недавно смо добили кардиохирургију, шта то значи за обољеле у Српској?

ВУЛИЋ: Са кардиохирургијом смо затворили круг у вези са адекватним третманом наших кардиоваскуларних болесника. Увијек смо имали подршку центара у Србији и сви наши пацијенти којима је била потребна кардиохируршка интервенција збрињавани су тамо, али ово што је наш Универзитетски клинички центар добио кардиохирургију је велика ствар, да све што је потребно наши пацијенти добију ту. На вријеме се почео едуковати млади кадар. Уз подршку колега из Института за кардиоваскуларне болести Дедиње и Института за кардиоваскуларне болести Сремска Каменица, кардиохируршки захвати су и код нас већ постали рутински. На вријеме је направљен велики искорак и са интервентном кардиологијом, не само у УКЦ-у, него су се развиле јединице интервентне кардиологије и у Бијељини, Приједору и Фочи. Стварамо мрежу катетеризационих сала што је веома значајно у збрињавању пацијената са инфарктом, како би у прва два часа стигли у салу и добили адекватну његу. Удружење кардиолога РС је лани обиљежило 20 година, када смо почињали било нас је свега десетак у Српској, а сада имамо близу 100 кардиолога. Тренутно је на специјализацији из кардиологије двадесетак младих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.